ТАКО ЈЕ ГОВОРИО БОЖО: "Да игра против 11 Хитлера, ја навијам против Звезде"

Поред запаженог уметничког опуса, Копривица је био велики навијач Партизана, познат и по изјави о Црвеној звезди која је годинама кружила међу навијачима.

У анкети коју је телевизија СОС канал спроводила са познатим личностима, на питање: 'За кога навија када Црвена звезда игра против страног клуба?', Копривица је био недвојбен.

- Да Звезда игра против 11 Хитлера, ја навијам против њих. Ту Врсту патриотизма не признајем. То није патриотизам, то је естетика. Ја сам рођени Никшићанин и навијао сам против Сутјеске и за Партизан... то је естетска ствар. За мене једна утакмица Партизана вреди више од најбољег Шекспировог сонета или драме. Спорт је препознавање ритма, а у филму и музици ритам је најважнији - рекао је Копривица. 

Памте се те речи о великом ривалу. Копривица је објаснио и зашто навија за Партизан, истичући да је то 'део његове крви' – што се чује у снимку у наставку."

Копривица је радио као драматург у неким од најзначајнијих позоришних кућа, међу којима су Југословенско драмско позориште, Народно позориште, Битеф театар и Звездара театар.

Свој траг оставио је и у Црној Гори, сарађујући са Краљевским позориштем „Зетски дом“, Црногорским народним позориштем и фестивалом „Град театар“ у Будви.

Копривица је уживао велики углед у књижевним круговима, о чему сведочи и чињеница да је био председник жирија за доделу престижне НИН-ове награде.

Његов књижевни опус обухвата наслове као што су „Волеј и слух“, „Време речи“, „Разговори са Бориславом Пекићем“, „Киш, Борхес, Марадона“, „Дриблинг 1001 ноћ“, „Само богови могу обећати“, „Вјежбанка Данило Киш“, „Луђак је вјечито дијете“ и „Луда књига“.

Био је посвећен проучавању дела Данила Киша, те је приредио и посебан Зборник о њему за часопис „Арс“.

Такође, био је члан редакције часописа за књижевност и културу „Фокализатор“.