ПОТРЕСНА СУДБИНА СРПСКЕ ФУДБАЛСКЕ ЛЕГЕНДЕ: Дао је три гола на Мондијалу, био најплаћенији играч, а по његовом херојству у рату снимљен је ХОЛИВУДСКИ МЕГАХИТ!
Невероватна прича.
Српски фудбал је кроз историју изнедрио многобројне легенде, али веома мали број њих је имао тако буран живот пун преокрета какав је имао Иван Бек, најбољи стрелац репрезентације Краљевине Југославије на првом Светском првенству одржаном 1930. године у Уругвају. Бек, познатији по надимку Ивица, истинска је легенда југословенског и српског фудбала, а иако га је јавност "упознала" кроз филм "Монтевидео, видимо се", ретко ко зна какав је заиста био његов животни пут, шта је све прошао и шта је све преживео, да би на крају умро у највећој беди. Био је и учесник Другог светског рата као припадник француског Покрета отпора, а по једној херојској акцији у којој је учествовао, 1967. године је снимљен холивуски филм "У орловском гнезду", велики хит са Ричардом Бартоном и Клинтом Иствудом.
Ивица, како му је због ситније грађе тепала мајка, је на Светском првенству у Уругвају 1930. године постигао три гола и био најбољи стрелац репрезентације Југославије која је освојила треће место, а у то време је био најплаћенији страни фудбалер у Француској, где је играо за Сет. Легендарни нападач је међутим прошао изузетно тежак пут до врха.
ОВА блогерка је сестра Јелене Ђоковић, удата је за нашег кошаркаша и ПРЕЛЕПА је (ФОТО)
Члан легендарне генерације који је предводио напад Југославије на СП у Уругвају са Благојем Марјановићем и Александром Тирнанићем пореклом није био Србин. Његов отац је био судетски Немац који је одрастао у Војводини, тад још увек делу Аустроугарске монархије, а мајка Чехиња. Вили и Марта су сина Ивана добили 29. октобра 1909. године у Београду, тачније на Чубури. Упркос чињеници да му ниједан од родитеља није био наше националности, Ивица је одгајан као православни Србин. Кад је имао седам година, Ивица остаје без оца, који је, иако Немац, ратовао за Србију у Првом светском рату, а преминуо је на Кајмакчалану 1916. године, као надзорник-поручник топовске батерије, у војсци Краљевине Србије.
Ивица је фудбалом почео да се бави са 16 година, а одмах је, те 1925. прикључен првом тиму клуба БСК, једног од најпопуларнијих у то време. Његов раскошни таленат је веома брзо дошао до изражаја, а статистика коју је имао у то време може да се упореди са оном какву сад имају Кристијано Роналдо или Лео Меси. Одиграо је за БСК 50 утакмица и постигао чак 51 гол, више од једног по мечу. Све то у периоду од 17. до 19. године живота. За репрезентацију је дебитовао са само 18 година, 15. маја 1927, против Бугарске у Софији (пораз 0:2). Са само 19 година се отиснуо у Француску где је потписао уговор са клубом Сет. Док је играо за Сет био је најплаћенији фудбалер у Француској. Занимљиво је да је годину пре селидбе у Француску провео у Шапцу, где се преселио да би завршио средњу школу. Ту годину је провео играјући за шабачку Мачву. Постоје неке теорије да се у Шабац преселио због љубави, али се разочарао јер није била узвраћена, па се због тога отиснуо у Француску, где је веома брзо постао велика звезда.
Са новим клубом Бек је априла 1930. освојио Куп Француске, победом у финалу против фаворизованог Расинг Париза 3:1. Бек је постигао два гола, а штампа га је величала данима и писала да је најбољи играч Француске. Три месеца касније је играо на СП у Уругвају за Југославију, али тај део сви већ знају, захваљујући филму "Монтевидео, видимо се".
По повратку из Монтевидеа Бек на кратко напушта Француску и једну годину проводи играјући за Уранију из Женеве за коју је постигао 16 голова на исто толико утакмица. Последњи меч у дресу репрезентације Југославије одиграо је 1931. године против Пољске у Познању кад је постигао два гола. За државни тим Краљевине Југославије је укупно одиграо седам утакмица и постигао пет голова. После меча у Пољској, Бек је узео француско држављанство и у наредним годинама одиграо пет утакмица за репрезентацију те државе, али није успео да се упише у стрелце. Почетком 1932. се вратио у Сет, а са тим клубом је 1934. године освојио дуплу круну у Француској, првенство и куп.
Од 1935. до 1939. године игра за Сент Етјен где наставља да бриљира. У дресу Зелених постигао је невероватна 103 гола на 108 утакмица. Следи Други светски рат, а капитулација Француске, јуна 1940. године, затиче га као члана Монпељеа. Бек се веома брзо после окупације и поделе Француске активно укључио у Покрет отпора у коме је полако али сигурно напредовао и чак постао командант једног одреда.
СРЦЕ ЛУПА 200 НА САТ! Од ОБЛИНА бициклисткиње свакоме ће ЗАСТАТИ дах! (ФОТО)
Прослављени фудбалер је у књиге из Другог светског рата заувек ушао 21. јула 1944. године. Бек је предводио одред добровољаца који је освојио тврђаву Систерон у француским Алпима. Систерон су Немци током рата претворили у затвор, а Бек и његови саборци су успели да је освоје и ослободе велики број заробљеника. Подвиг Бека и његових француских пријатеља послужио је као инспирација за велики холивудски хит који је у Србији познат по имену "У орловском гнезду", са чувеним Ричардом Бартоном и Клинтом Иствудом у главним улогама.
По окончању Другог светског рата, Бек, тад већ 36-годишњак, није више играо фудбал, већ је покушао да ради као тренер, али није имао много успеха. Радио је са мањим клубовима, али ни изблиза није био успешан као док је био фудбалер. Трагично је да је пред крај живота Бек буквално преживљавао, иако је током каријере зарадио много новца, али је због Другог светског рата потпуно осиромашио. Педесетих година прошлог века, Бек, који се никад није женио, био је власник кафанице у Сету, али му је и тај посао пропао. Пред смрт је радио физичке послове у луци, а преминуо је изненада, на улици од последица срчаног удара, 2. јуна 1963. Имао је само 53 године. Сахрањен је на гробљу Ле Пи у Сету и дуго је био заборављен чак и домовини, али захваљујући Драгану Бјелогрлићу и његовом филмском серијалу о успеху репрезентације Југославије на СП у Уругвају и млађе генерације знају ко је био Ивица Бек.
Све најновије спортске вести можете да порчитате ОВДЕ