ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ НА МАРАКАНИ ПОГЛЕДАЈУ У ОЧИ: Звезда не може да направи искорак у Европи - Ко је главни кривац?

И то са правом.

Црвено-бели су деловали немоћно у Браги. Равнодушно, без енергије и идеје.

Међутим, мора се рећи да тако нешто и није толико чудно, као и да су се до сада фудбалери Звезде ослањали на моменте инспирације, али резултата у Европи просто није било.

Пораз од Пафоса и пласман у Лигу Европе ове сезоне је само кулминација лошег рада и система у Љутице Богдана.

Да, могу навијачи Звезде да се теше да је друго по реду такмичење у Европи по мери црвено-белих, али уколико је судити по прва три кола, то баш и није истина.

Звездина немоћ у Лиги шампиона

Ред је осврнути се на партије црвено-белих у Лиги шампиона у последњих неколико година. Успела је Звезда да прошле сезоне избори шест бодова, што је рекорд у групној фази овог такмичења у 21. веку.

Ни то није било довољно за пролаз даље и јасно је да Звезди није место у елити. То се много пута показало и очигледно је да навијачи нису били у праву када су у поређењима са другим клубовима сличног квалитета црвено-беле стављали на пијадестал.

Пример тога је Карабаг, који је већ после три кола ове сезоне успео да изједначи Звездин рекорд у Лиги шампиона. Чак и Боде и Пафос, који су први пут у елити имају два бода и неће бити чудно ако и ти тимови пређу шампиона Европе из 1991. године.

Пафос је већ доказао да је бољи, не само због резултата, већ и система који је успостављен на Кипру.

Тако нешто фали црвено-белима, али евидентно је да на Маракани тренутно нема ни с од система и да је Лига шампиона миљама далеко.

Очајно одрађен прелазни рок

Ту долазимо до актера Звездиних континуираних неуспеха у Европи.

Управа је по ко зна који пут показала некомпетентност, а скаутинг служба је заказала.

Оформљена је катастрофална задња линија, Милош Вељковић, Родригао и Френклин Тебо Учена иду из грешке у грешку и њихова несигурност је неколико пута већ коштала црвено-беле. Поготово је Учена одисао недисциплином на турнеји у Португалу против Порта и Браге.

Мора одговорност да сноси Марко Марин (иако не само он), који од прелазног рока у којем је довео Хванга, Шерифа Ендиајеа и Насера Ђигу не може да убоде скупоцено појачање.

Троши Звезда више него пре, али резултати нису ништа бољи. Шта више и лошији су ако се сетимо како је Звезда изгледала у Лиги Европе са Дејаном Станковићем против Милана и Глазгов Ренџерса у нокаут фази, дакле не у групној, односно сада лигашкој.

Може се рећи да једино везни ред са Томасом Ханделом, Радетом Крунићем и младим Василијем Костовом делује обећавајуће, док су напад и одбрана крајње неинспиративни и добрих појачања већ дуго нема.

Да ли је дошло време за растанак са Владаном Милојевићем?

Кривац је и тренер црвено-белих.

Сви знају да је Милојевић весник лепих времена у Љутице Богдана. Сећају се увођења у групну фазу Лигу Европе после десет година поста преко Флоријане Иртиш Павлодара, Спарте из Прага и Краснодара и респектабилних перформанса против изузетно јаких противника.

Падали су Ливерпул, Олимпијакос и Келн, међутим не живи се од старе славе.

Барем не на озбиљним местима.

Звездин Кларк Кент је по многим параметрима најуспешнији тренер у њеној историји, али није имун на критике, а оне свакако постоје. Нема савршен тим - то је истина, али је чињеница да Милојевић дуго нема покриће.

Јесте успео да угаси пожар после Барака Бахара и настави са доминацијом у Суперлиги Србије за коју је одавно устанвљено да прави медвеђу услугу црвено-белима.

Бљесак против Штутгарта јесте за похвалу прошле сезоне, међутим чини се да је прошло време Владана Милојевића. То резултат и игра у последње време и говоре.

На замену се чека

Управа клуба са Маракане и даље опипава пулс звездашке јавности, а како ће Милојевић највероватније преузети репрезентацију Србије, замена ће бити деликатна тема.

Све су чешћи наводи да Звездан Терзић жели младог стручњака на клупи и избор ће бити између двојице - Александра Коларова и Алберта Ријере.

Делије за сада нису одушевљене Коларовим као кандидатом. Некадашњи леви бек Интера, Лација, Роме и Манчестер ситија пече занат у стручном штабу Кристијана Кивуа и утисак је да мора да се докаже пре него што преузме на себе овако тежак посао.

Ријера је свакако примамљивија опција, али познато је како су црвено-бели завршили са претходним странцем који је седео на клупи. Бахар је негативно изненадио и сада се много више сумња у стране стручњаке. Упитно је може ли се странац носити са бременом Звезде, а поготово неко као Ријера.

Шеф стручног штаба Цеља је урадио велики посао са словеначком екипом, међутим како се често може чути, Шпанац воли да контролише ствари, како на, тако и ван терена. Тешко да би то могло да прође у Звезди - још један од апсурда менталитета који влада над нашим поднебљем.

Интересантно је видети ко ће бити Милојевићева замена и хоће ли српски стручњак већ на зиму отићи или ће сачекати крај сезоне. То ће умногоме утицати на то каквог ће стратега управа Звезде поставити на клупу.

Џабе добар тренер ако се не доведу адекватна појачања

Проблем тренера постоји, али исто тако је и екипа крајње упитна. Већ смо дискутовали колико је промашаја Звезда довела у срцу одбране и колики је минус одлазак Вељка Милосављевића у Бормнут.

Јесу узете добре паре, међутим млади штопер је очигледно био најсигурнији у задној линији.

Слична ситуација је и са Андријом Максимовићем, који је отишао у Лајпциг, а већ прошле сезоне је доказао да се не плаши европских утакмица. Био је један од конкретнијих играча црвено-белих и сада управо то фали.

Мирко Иванић и Александар Катаи очигледно више не могу да играју Европу и то је ваљда свима јасно, осим Милојевићу. Чињеница је и да претераних замена нема.

Немања Радоњић више није професионални фудбалер, већ играч да са клупе у последњих 20 минута проба да реши меч против уморних бекова. Не треба се заваравати да може да почне од старта, пошто му недостаје кондиције, недисциплине и фудбалске писмености да помогне оваквој Звезди.

Него само да јој одмогне, као што је то урадио против Браге и Селтика.

Ни Марко Арнаутовић није оно појачање које су Делије прижељкивале. И то је свако мало стручнији знао. Није у питању квалитет, ни голови, ни игра леђима од гола.

Све то аустријски фудбалер има, али Звезди није био потребан. Црвено-бели су имали нападача, Шериф Ендиаје је продат, а шампион Србије апсолутно ништа није добио том рокадом, само фешту по доласку на аеродром.

Није спорно да ће искусни нападач давати голове, али тешко је видети перспективу 37-годишњег Арнаутовића на Маракани.

Ништа није изгубљено

Црвено-беле до краја лигашке фазе чека још пет утакмица, од чега ће већина бити лакше од досадашњих. Прилика да се поправи утисак постоји, много већи проблем је чињеница да систем не постоји.

Имају на Маракани идеалну шансу да по одласку Милојевића успоставе нешто другачији стил игре, тако да пласман у нокаут фазу Лиге Европе неће бити пресудан.

Хитно је потребно да се сви око Љутице Богдана погледају у очи и признају да није добро и да мора боље.

Мораће да се крене другим путем - у супротном смеру у односу на Владана Милојевића, а потенцијално и управе.