"ЖЕЛЕЛИ БИСМО ДА ТИ СЕ ОБРАТИМО": Емотиван опроштај стручног штаба од Дешама

Дидије Дешан је после 14 година затворио успешно поглавље на клупи Француске.

Искусни стратег није успео да се медаљом на Мундијалу опрости од репрезентације, али његов стручни штаб је знао да цени рад са њим. Двадесет један члан тима потписао је емотивно писмо захвалности, у којем су описали какав је Дешан био као лидер, тренер и човек.

Како преноси Ле Парисиен, писмо су заједнички потписали сви најближи Дешанови сарадници – од помоћних тренера и кондиционих стручњака, преко лекарског тима и физиотерапеута, до људи задужених за логистику, медије и свакодневно функционисање репрезентације.

Њихова порука није била само опроштај, већ и признање човеку који је више од деценије обликовао културу француске репрезентације.

 - Желели смо да ти се обратимо. Зато што постоје захвалности које не могу да остану неизречене.

Хвала ти што си нам указао поверење, што си нам омогућио да будемо део ове јединствене авантуре и што си нам дао прилику да будемо уз тебе.

Током свих ових година научио си нас да постоји начин да се служи репрезентацији Француске. Увек са високим захтевима. Али и са понизношћу, дисциплином, солидарношћу и оданошћу. И са идејом која те никада није напустила – да ништа није важније од дреса.

Ту реченицу чули смо од тебе стотинама пута. Али још важније, видели смо како је свакодневно живиш.

За тебе стандарди никада нису били предмет преговора. Пре него што си их тражио од нас, постављао си их себи. У свакој одлуци коју си доносио.

Научио си нас да су рад и чврста уверења вреднији од великих најава, да се одговорност не тражи – она се преузима.

Научио си нас да је сваки детаљ важан, од терена, преко кухиње, па све до конференција за медије и просторије за опоравак.

Научио си нас да прихватимо поразе без тражења изговора. Да останемо заједно када све иде добро, али и када изгледа да се све распада.

Научио си нас да велики тим није само скуп великих играча. Он се гради од људи који желе да напредују заједно. Увек си нас подсећао да је свако важан. Дао си нам осећај да наш рад има вредност.

Наравно, никада не треба узимати здраво за готово оно што је изузетно. Више од титуле светског првака, фасцинира твоја постојаност на највишем нивоу. Ниједан селектор није три пута узастопно стигао до полуфинала Светског првенства.

Сигурни смо да ће историја памтити победе, рекорде, финала и вечери које су одушевиле читаву нацију. Ми ћемо, међутим, памтити и успомене за које нико никада неће сазнати. Разговоре насамо, заједничке тренутке за столом, речи утехе после тешких дана. Тренутке неизвесности у којима је неколико твојих реченица било довољно да све поново покрене.

Научио си нас да лидерство не захтева велике говоре. Да може да буде мирно. Да мора да буде захтевно. Пуно поштовања. И дубоко људско.

Отишао си онако како си и обављао ову функцију – достојанствено и ненаметљиво. Без тражења комплимената. Никада не стављајући себе изнад институције. Посветио си 14 година свог живота вођењу репрезентације Француске и пружио нам прилику да све то проживимо уз тебе. Ту привилегију никада нећемо заборавити.

Ако су у Мајамију потекле сузе, то је зато што је тешко опростити се после оваквог путовања.

Зато желимо да ти кажемо једно велико хвала. Хвала на поверењу, на твојој добронамерној строгости која нас је учинила бољима, на тренуцима који ће заувек остати у нашим сећањима, на лигњама и сладоледу од пистаћа.

Од ове авантуре остаће неизбрисив траг који ће нас повезивати до краја живота. Понос што смо служили репрезентацији Француске. И срећа што смо то чинили уз тебе -  стоји у писму.