ИЗМИСЛИО ЈЕ МАКАЗИЦЕ, НАЈЛЕПШИ ПОТЕЗ У ФУДБАЛУ: Био је голгетер Мундијала, постао омражен код ривала, а завршио као продавац намештаја (ВИДЕО)
Легенда о којој се прича.
Цела планета чула је за Пелеа, Сократеса, Дунгу, Кареку, Ромарија, Роналда, Роналдиња, Каку, Нејмара... Иако је Бразил био страх и трепет на свим Мундијалима, у Италији 1934. остао је празних шака. Тадашњи Селесао је у својим редовима имао бисера попут Леонидаса да Силве.
НЕДИЋ ОТИШАО КОРАК ДАЉЕ: Запевао из свег гласа о Сарајеву, реакција Косјерине СВЕ ГОВОРИ (ВИДЕО)
ТЕКСТ РЕФРЕНА ЈЕ ЈАСАН: Послушајте шта су хрватски фудбалери певали у свлачионици после победе над Јапаном (ВИДЕО)
Упркос чињеници да никад није подигао пехар Светског првенства, овај виртуоз ушао је у легенде светског фудбала, захваљујући потезу који је први извео на планетарним шампионатима.
Леонидас је зачетник ударца лопте док је фудбалер окренут леђима голману, популарних "маказица". Први пут их је извео на већ поменутом СП 1934. и Мундијалу у Француској четири године касније, да би их касније све више користио на првенствима у Бразилу или клубовима у којима је играо. Истовремено, у земљи Галских петлова је стигао да упише своје име у златну историју Светских првенстаца, пошто је са седам постигнутих голова постао најбољи стрелац овог такмичења.
Због "маказица" по којима је постао препознатљив, добио је надимак Црни Дијамант (Ел Негро диаманто). Попут многих дечака у Бразилу, живот у прашњавим калдрмама Рио де Жанеира заменио је пикањем лопте и 1929. заиграо за ФК Сао Кристовао.
Три лета касније прешао је у Бонсукесо, а затим се преко уругвајског Пењарола вратио у Бразил и са Васко да Гамом стигао до шампионске титуле. Исто је поновио и 1941. са Фламенгом, поставши први тамнопути фудбалер који је заиграо за овај клуб. Подсетимо, Фламенго је тада био приклоњен "белој раси" и било је тешко да неки тамнопути играч уђе у екипу.
Са само 19 година дебитовао је за национални тим против Уругваја и постао омражена личност у држави љутог ривала. Великом противнику је дао оба гола у победи од 2:1, која му је донела светску славу.
На опште изненађење, у полуфиналу СП 1938. селектор Адемир оставио је Леонидаса да Силву на клупи, како би га сачувао за финални меч против Лаке Коњице. Мађари су декласирали Швеђане 5:1, али су Италијани шокирали планету и савладали Селесао 2:1 голом легендарног Ђузепеа Меаце, што је био крај снова Црног Дијаманта о првом пехару на Мондијалима.
Антологијска је била и утакмица против Пољске у првој рунди, одиграној 5. јуна 1938. на Светском првенству у Француској.
Бразил је тријумфовао после продужетака 6:5. Иако је велики фаворит водио са 3:1, Пољаци су стизали на 3:3, па 4:4, да би у продужецима Леонидса са два гола, а укупно три у овом мечу, одвео бразил на мегдан Чехословачкој (1:1), који су Кариоке добиле у поновљеној утакмици 2:1, јунак наше приче био је стрелац у оба дуела.
Од националног тима опростио се 29. јануара 1946. године против Парагваја, на утакмици Копа Америке у Буенос Ајресу (1:1), а затим упловио у тренерске воде. У 40. години постао је шеф стручног штаба, али се због лоших резултата убрзо одлучио да у 40. години пређе у спортске коментаторе, да би на крају постао и продавац намештаја у Сао Паулу. Смрт га је задесила 2004. године, после проблема са Alchajmerovom блести.