Исповест Џабарија Паркера тресе Србију: О одласку Обрадовића, третману Пењароје и РАСКИДУ са Партизаном

Џабари Паркер више није кошаркаш Партизана, а након недавног раскида сарадње одлучио је да детаљно говори о свему што је претходних месеци проживљавао у београдском клубу. Амерички кошаркаш осврнуо се на однос са Жељком Обрадовићем и Ђоаном Пењаројом, разлоге због којих је удаљен из екипе, али и период у којем је индивидуално тренирао чекајући нову прилику.

У опширном интервјуу за Спорт Клуб, Паркер је објаснио како се све одвијало прошле сезоне.

- Прошле године, током медијског дана, неко ме је питао шта очекујем од читавог тог искуства. Мој одговор је био да ће то за мене бити духовно искуство. Тако сам тада осећао, а тако осећам и данас. За мене духовно искуство подразумева душу и способност да пронађеш одговоре када ствари не иду најбоље. Мислим да сам у том смислу много добио из свега што сам доживео и кроз шта сам прошао. Никада ниједну ситуацију не посматрам као нешто негативно, већ као прилику за лични развој. Напредовао сам у областима у којима нисам могао ни да замислим да ћу напредовати. А говоримо о некоме попут мене, ко је већ имао одређене успехе у животу и ко је имао много среће. Изненадило ме је што се све није завршило онако како сам очекивао. Али заувек ћу бити захвалан на том искуству - започео је Паркер разговор за Спорт клуб.

Одлазак Жељка Обрадовића

До одласка Жељка Обрадовића, Џараби је имао улогу у тиму. Његове партије нису биле у складу са очекивањима, али је био део тима. Међутим, одлазак трофејног тренера умногоме је утицао и на кошаркаша из Чикага.

- Било је то специфично искуство. Не бих рекао да је ико крив. На крају крајева, говоримо о тиму. Постоје ствари које сам ја могао боље да урадим, као што постоје ствари које су сви могли боље да ураде. Када преузмеш обавезу и обавежеш се на нешто, треба да истрајеш. Знао сам да, када ствари нису ишле добро, постоји искушење да се одустане. Сви су желели да одустану, да дигну руке. Али онда су се догодиле неке ствари са тренером. Он је човек који је одлучио да поднесе оставку. Зашто је то урадио, то је на њему да објасни. Можда је важно да то буде јасно. Он мени никада није објаснио своју одлуку. Али имао сам лични разговор са њим и он је човек који ужива поштовање. Управо је он био један од разлога због којих сам желео да будем део Партизана. Желео сам да прихватим тај изазов, баш као што је и он прихватио изазов са мном. Ризиковао је са мном, а ја сам ризиковао са њим. Та узајамна обавеза била ми је важна. Када сам видео да је отишао, то ме је изненадило. А онда је све остало почело да се урушава - испричао је Паркер.

Како је све текло после одласка Обрадовића?

- Све увек почиње од лидера. Мој посао као играча јесте да долазим на тренинге и да, најбоље што могу, следим упутства. Када уклониш лидера, човека на којег се сви ослањају, ствари постају тешке.

Како је монеке, из чисто кошаркашке перспективе, оценио сарадњу са Жељком Обрадовићем? Било је јасно да не функционише све како треба. Да ли је можда проблем била улога у тиму или је постојао неки други проблем у сарадњи са тренером?

- Када састављаш тим, покушаваш да направиш најбољу могућу екипу. Мислим да смо имали потенцијал, али то не значи да ће се ствари увек одвијати онако како људи очекују. Најважније је да никада не одустанеш. Да никада не дигнеш руке. Од самог почетка говорио сам људима да ћу бити професионалац. То је мој посао. Када сам одлучио да дођем овде, када сам одлучио да се жртвујем због те одлуке, заиста сам то мислио. То дугујем себи. Ствари се мењају и, када си спортиста, мораш да се прилагођаваш. Али мој посао јесте да се појавим сваког дана и да дам све од себе - испричао је.

Паркер о Пењароји: "Нисам имао осећај да ме је заштитио"

Иако је изнео своје виђење догађаја, Паркер је нагласио да не жели да његове речи наруше атмосферу у Партизану, који у последње време бележи добре резултате. Посебно је истакао да и даље жели успех бившим саиграчима и тренеру Пењароји.

- Тим сада игра веома добро. Нека тако и остане. Желим да ти момци успеју. Желим да то свима буде јасно. Не желим никога да повредим овим интервјуом. Свако у тој екипи има право да тежи успеху који жели. То осећам дубоко у срцу. То што неко други постиже добре резултате не одузима ништа мени. У тиму су неки момци које и даље веома ценим и чији сам велики навијач. Тренер Пењароја? Желим му све најбоље. Он је био мој тренер и желим му успех. Разумем да он мора да доноси такве одлуке као тренер.

Ипак, амерички кошаркаш није крио разочарање начином на који је јавност обавештена о његовом статусу. Пењароја је раније говорио о његовој физичкој спреми, што је Паркер доживео као личну повреду.

- Да, речено је да нисам у форми. Да морам да радим на физичкој спреми. Тренер је то рекао јавно, а мислим да такве ствари не би требало радити. Када си део тима, штитиш своју екипу. Зато ме је то заболело. Ми смо у прошлости имали успеха док смо радии заједно – стигли смо до плеј-офа, ослањао се на мене док сам играо за његов тим. И ја сам помогао његовој каријери. Заправо, можемо да кажемо да смо помогли један другоме захваљујући заједничком успеху. Зато ми је било веома непријатно када је медијима рекао да нисам у форми и да због тога морам да останем ван екипе. Мислим да је то било превише лично. Нисам имао осећај да ме је заштитио - сматра он.

Паркер је затим изнео тврдњу да резултати његових физичких тестирања нису показивали погоршање у односу на ранији период каријере. Због тога сматра да је требало отворено саопштити да више није део планова стручног штаба.

- Радио сам одређена тестирања. И цела та прича о физичкој спреми није имала смисла јер су сви моји резултати били исти као раније. Када проверавам телесну тежину, проценат масти, физичку спрему – у тренинг-центру постоје резултати свих тих мерења. Имам документацију која показује да су вредности биле исте. Чак и када сам био у Барцелони, резултати су били практично идентични.Више бих волео да су једноставно рекли да сам испао из ротације. Да је то тренерова одлука, то бих много радије прихватио.То није поштено према мени. Када некога за нешто оптужујеш, мораш да будеш веома прецизан - испричао је.

По повратку у Београд, амерички кошаркаш и даље је имао важећи уговор са Партизаном, потписан 2025. године. Надао се да ће добити прилику да се избори за место у тиму, али тврди да од почетка није био укључен у планове.

- Моја одговорност је да останем посвећен обавезама које сам преузео. Био сам спреман да дам све од себе. Почели смо са медицинским прегледима и физичким тестирањима, а ја сам питао када почињу тренинзи. Није било распореда за мене. Чекао сам да ме поново укључе у екипу. Имао сам утисак да су још пре мог доласка одлучили да нећу играти. И то је у реду, али желео сам да због себе покажем да сам до самог краја био посвећен и нисам одустао, желео сам да истрајем. Отац ми је говорио да никада не треба да одустајем. Знао сам да ће бити тешко, али желео сам себи да докажем да могу да издржим. На крају није успело и зато смо данас овде - открива Џабари Паркер.

Паркер је нагласио да није престајао да ради и да је желео да учини све што је потребно како би се вратио на терен. Међутим, тврди да није добио прилику да тренира са екипом чак ни током припрема за нову сезону.

- Било је тешко. Нисам добио прилику од тренутка када су, из неког разлога, одлучили да ме више не укључују у рад екипе. Али желим да сви знају да ни у једном тренутку нисам одустао и да сам остао доследан. Само сам желео да долазим на тренинге. То је све. Чак ни после медицинских прегледа и физичких тестирања нисам учествовао у припремном кампу са екипом. А ја сам само желео да урадим све што је потребно да бих могао да будем на терену. За то је потребна велика посвећеност.

"Дани су ми били веома мрачни": Паркер о тренинзима ван екипе

Док је остатак тима радио заједно, Паркер је имао посебан програм. Као важну подршку у том периоду издвојио је тренера за физичку припрему Александра Жиловића, са којим је индивидуално радио у дворани.

- Имао сам потпуно одвојен распоред. Али пре свега желим да одам признање Жилету (Александар Жиловић), тренеру за физичку припрему. Шта год би ми рекао да урадим, ја бих то урадио. И он то зна. Када би ми рекао да морам да пронађем додатну снагу, да трчим на траци 30 минута, ја бих то урадио. Јер то нисам доживљавао као казну, радио сам то због себе, да бих себи поставио изазов. Рад са њим је био једина подршка коју сам имао. Он је могао да ради са мном после тренинга екипе, па сам остајао сам дуже у дворани. У тим тренуцима проналазио нешто лепо, иако није било много наде. Вратио сам се правој суштини кошарке. Све то вратило ми је љубав према кошарци и ону глад за игром. Дани су ми били веома мрачни. Нисам ишао нигде. Одлазио бих у дворану, затим се враћао кући. Сутрадан бих се пробудио и само чекао да поново одем на тренинг. Волео бих да сам добио још једну прилику - каже он.

До коначног разлаза са Партизаном дошло је након што претходни разговори о прекиду сарадње нису донели договор. Паркер је објаснио да је наставио да тренира јер је желео да остане веран професионалним обавезама, али и да себи докаже да може да издржи тежак период.

- Било је неких разговора о томе и раније. Оно што ми је тада понуђено није ми имало смисла. А када ми нешто нема смисла, моја обавеза је да наставим да радим. Да улажем сате и сате у тренинг – то је мој посао. За мене је важно што сам после два месеца током којих сам сваког дана радио исте ствари постао бољи човек и бољи кошаркаш. Сада мислим да је време да све што сам радио, све сате које сам уложио у тренинг, искористим негде другде. Желим да покажем свој таленат, спреман сам за то - подвукао је Паркер за Спорт клуб.

Најновије вести о Партизану можете наћи на линку - KK Партизан.