"Један у милион да преживим, писао сам тестамент" Легендарни кошаркаш причао о невиђеној драми (ВИДЕО)

Легендарни крилни НБА играч је дво и по часовном разговору открио бројне занимљивости из каријере, али и драму коју је преживео у САД. 

Током боравка у Њујорку, у редовима Бруклина, Телетовић је једва остао жив. 

- Осећао сам се лоше, још на мечу против Сакрамента. Били смо Вашингтон, Сакраменто, па онда Клиперси. У Вашингтону и Сакраменту сам одиграо добро, али видим да нешто лоше дишем, замарам се више, пржи ме у плућима. Сећам се, шутирам неки шут из корнера, трчим назад и има ме и нема ме. Као да се губи слика и тон. Доле испод коша Блејк Грифин, хоћу да га фаулирам и немам реакцију у рукама. Трепере руке, шаке, немам никакав осећај. Окрећем се према доктору Тиму Волшу и кажем му да нешто није океј. Гледа ме, долазим до њега, пита ме шта је, кажем му да се губим, да хоћу да се срушим и да ми није добро - каже он и наставља. 

- Идемо према тунелу, улазим у тунел и почињем да се гасим, кренем да падам у несвест. Не могу да изговорим ништа, хоћу да кажем, не могу. Посрнуо сам, задржао ме је. Ударио сам леђима о под, пао сам. Долазим у свлачионицу, дошли из Хитне помоћи, доктор који је био задужен на утакмици. Пали светла нека, прсти ми поплавели, уста ми плава. Каже ми да сам имао срчани удар по свим симптомима. Тај доктор из дворане ми каже, а ту је и Тим Волш наш клупски доктор. Гледам га, како ми прича, мало паника и опет се угасим. Опет дођем к себи. Шамарају ме, питају ме да ли сам ту. Како је крв прорадила, затварају се плућа, рекли су ми да сам имао 87 одсто затворена плућа.

Имао је среће што се погодило да меч игра у Лос Анђелесу, где се налази једна од најбољих плућних болница на свету. 

- Тада су се носила одела на утакмицама, дошли сви, потпуни хаос, ја сам у свлачионици. Кажу ми да треба да се иде, ја у фазону какав бре срчани удар, идем да се туширам. Устајем, улазим да се туширам, сви из Хитне стоје и гледају ме док се туширам, пазе да не паднем. Обукао сам одело и кренуо у болницу са све ципелама. Долазимо тамо до амбулантних кола, кажу ми да су лоши откуцаји срца, 30, 26, 34, да прескаче, да срце не може да пумпа крв и да пулс слаби. Доктор Мајк Фарбер из Њујорка је звао и рекао да ме не пуштају док не снимим плућа, да нешто није у реду. Срце снимили, све океј, ултразвук океј. Ту сам у Лос Анђелесу у болници, то је највећа плућна болница, Бог ме погледао - рекао је Мирза. 

Није схватио озбиљност ситуације. 

- Ту су два телохранитеља Фред и Роби, са мном су били у болници. Доктор каже да неће налаз бити готов два сата, Фарбер тражио да му пошаљу у Њујорку. Нисам хтео да чекам, гладан сам, два сата да чекам, видим да нисам животно угрожен. Хотел релативно близу, око три километра, мало да прошетам. Шетам, ходам, прелазимо преко семафора, ја се задишем и не могу да их пратим. Питам се шта се дешава, тражим им да успоре. Дошао сам до хотелске собе, родитељи ме звали, питају шта се дешава, нисам хтео да их плашим, рекао сам им да је вероватно због умора.

"Пун ходник лекара".

- Наручим нешто да једем, стиже чизкејк, причам са родитељима на 'Skajpu', неко ми лупа на врата. Тим Волш ме гледа, сузе му иду на очи. Окрећем се, оно пун ходник лекара, сви су ту, један држи дефибрилаторе напред. Питам га шта је, каже ми 'имао си плућни инфаркт, доктори не знају како си преживео'. Доктор претпоставља да се тело вратило у моменту када сам пао. Ухватили су ме за руку, спомињу крвне угрушке, ја први пут чујем тај израз. Стављају ме на колица, возе ме. Њих је страх да се поново не деси, јер други нећу преживети. Идемо у болницу, доктор каже да имамо проблем, показује ми снимак, све је затворено, пуно крвних угрушака, све затворено. Контам, да ли је могуће ово - 

Тада су му саопштили да би могао да заврши на респиратору...

- Непрестано ми звони телефон, доктор ми рекао да сам 48 сати у критичном стању. Ако плућа откажу, ставићемо те на респиратор и чекаћемо донатора за плућа. Гледам Тима, каквих 48 сати, сад сам играо утакмицу. Рекли ми да је срце успорено, да не смем да заспим, да може срце само да стане, да морају да провере да ли има оштећења на срцу. Помислих, о побогу какав белај... Долази Били Кинг који је био генерални менаџер и каже ми шта год да треба, да су ту - рекао је чувени кошаркаш и открио да је писао тестамент. 

- Дали су ми кисеоник, нешто за крвне угрушке и разређивање крви, рекли ми да не смем много да седим, лежим, да не смем да спавам бар 12 сати. Уморан сам, утакмица, хоћу да спавам. Сећам се, одмах сам позвао свог финансијског саветника Кларка да напишем тестамент. Долазе, Маји говоре, ја сам одбио да ме ставе на респиратор и да траже трансплантацију плућа. Све то се дешава у болници, Маја дошла авионом, кад сам је видео почео сам да плачем. Она се тресе, говоре да су велике шансе да се догоди други плућни инфаркт и да су шансе да преживим минималне. Имао сам навику да запалим кубанску цигарету и тако нешто. Прошло је, срце поново ради нормално, разбијени су ти угрушци - открива Телетовић. 

Не може без цигарета. 

- Други дан у болници, лежим, Маја је ту. И сад, контролишу ме, ти крвни угрушци нестају сами када је крв разређена. То пржи унутра, све те боли, као отворена рана. Сконтао сам ту да има продавница цигарета брзо, на мени све апарати, јављају откуцаје срце. Ја са оном болничком хаљином кроз болницу, гурам сталак, само да запалим цигарету. Да се смирим. Долазим у парк, паника у болници, траже ме, зову Мају, она знала где сам. Долази доктор и хвата се за главу, пита ме шта радим. Кажем му да ћути, он ми каже да су шансе да преживим један у милион, да не зна ко је ово преживео. Рекоше да ће писати научни рад о томе, јако срце и јако тело је било. 

Невероватан је начин како је све почело...

- Рекли су ми да је то кренуло од тога што ми је прешао ауто преко ноге, три-четири месеца преко тога. Прешао ми преко ноге, кад сам био у репрезентацији, створио се крвни угрушак у стопалу, прешао у лист и кренуо горе. Било је то у Сарајеву, лето пре тога. И ту је кренуло. Нога ми била поплавела, играо сам за репрезентацију, био сам океј, тај угрушак ушао у лист, модрица прошла, играо сам сутрадан против Холандије и то је био разлог свега - завршио је причу Мирза Телетовић.