КОЛУМНА ДРАГАНА ЈАКОВЉЕВИЋА: Србија ће играти на Мундобаскету, али селектору Ђорђевићу су потребни млади играчи из српских клубова

Кошаркашка репрезентација ће са пласирати за предстојеће Светско првенство у Кини и ту не треба имати много брига и око крајњег циља и пласмана много стрепети па чак и исказивати неверице према селектору Ђорђевићу које су провејавале после пораза у Израелу. Напротив, селектору који нас је вратио на постоље са медаљама са 3 сребра на свим великим такмичењима и то после везаних бродолома бившег селектора Ивковића треба дати сву подршку и апсолутно бити уз национални тим на две преостале утакмице које очекујем да сигурно добијемо.

Овај нешто већи број пораза до сада (4) у овим дугачким, скоро двогодишњим квалификацијама, се неће на срећу одразити пре свега због срећних исхода по нас и пораза конкурената Грузије и Израела у последњим секундама и по нас срећног коша Аврамовића са ипак нејаком Аустријом уз звук сирене .

Оно што забрињава да у предходном циклусу од скоро две године нисмо изнедрили ниједно ново име, а камоли нови ослонац националног тима за бар следећи везани циклус на далеком истоку, Кина 2019 и Јапан са Олимпијадом 2020. ако се пласирамо.

Да ли је селектор уопште и имао кога другог да позове? Ко све игра у нашим водећим клубовима?Колико странаца узимају места нашим талентима? Где је наша домаћа лига ? Коју улогу имају у Европи вечити ривали?

Који је степен квалитета лига младих категорија и да ли је оправдано улагати у толико јединствених лига путовања ,одвајања од наставе ,смањења тренажног процеса са очигледно малим ефектом?

Све су ово питања која морају да дају јасне одговоре првенствено за напредак кошарке која је на овим просторима “више од игре” и синоним свих могућих успеха што клупских, а пре свега репрезентативних. Да би се нит сачувала и ватра распламсала, потребна је мобилизација свих фактора у кошарци као и јавности која мора критиком гурати напред!

Кошаркаски савез Србије је први и најодговорнији за политику развоја кошарке у Србији и он је тај који мора покренути многа од ових питања и креирање амбијента за унапређење, а не да се претвара у туристичку агенцију при интересантним дестинацијама где национални тим гостује и Где без икаквких критеријума води делегацију са гостима, где су естрадне звезде, родитељи репрезентативаца, пријатељи водећих људи Савеза и ко зна још по којим линијама уместо младих тренера,судија ,кошаркашких радника и било кога ко својим радом заслузује стимуланс и боравак уз државни тим.

Селектору и играцима који играју још једном велика подршка и навијање у свакој од утакмица до краја квалификација.

Сада ћу и клубовима где је исто приметан проблем неформирања великих домаћих играча који своју шансу сада као млади добијају на кашичицу са, при том, веома просечним издањима у Европи ове сезоне .

Видели смо протекли дерби где је од максималних 200 минута у Црвеној Звезди време од 170 минута било резервисано за странце, а тројица српских играча са неком минутазом Кесељ Човић и Лазић, где је најмлађи рођен 1989 . Где је ту улагање ,развој,циклус и стварање нове генерације,вредности и оправданост улагања? Са друге стране и Партизан се не може похвалити доприносу националном тиму јер једини играћ који је у овој акцији је Гагић 1990 годиште, који у последње време и у Партизану мање игра. Мега даје репрезентативце, али за нашег ривала Грузију, где њен стартни центар Битадзе је пројекат развоја Меге неколико година, а ФМП је исто без изразитих потенцијала за А тим. О осталим клубовима КЛС лиге да не говорим

Што се тиче резултата Звезда доминира после девет кола без пораза и скоро сигурно ће завршити на пол позицији. Будућност и Цедевита на 2 и трећоја а по мени Партизан ипак после навикавања на Тринкијерија и неких његових везаних пораза у дербијима домацим и Еврокупу ће се стабилизовати и за очекивати је овај квартет видети у завршници регионалне лиге. Звезди је веома важна рационализација потрошње ударних, а помало времешних играча чије искуство и квалитет за овај степен такмичења за сада дају превагу а да ли це и у априлу бити таква свежина и снага видећемо.

Партизану су неопходна појачања и они ће сигурно на челу са амбициозним председником Мијаиловицем радити на томе и уз веома харизматичног Тринкијерија бити све амбициознији и за саму титулу.

Будућност ће играњем Евролиге добијати на чврстини, а са победама као против ЦСКА и на самопоуздању. Цедевита после промене тренера и доласка Римца који је већ 2014 славио у АБА лиги ће бити веома незгодна у завршници. Мега после brilljantnog старта и одличних утакмица и победа ипак очекујем услед младости и неискуства да ће тешко ући у 4 и борбу за титулу, ФМП са мало искуснијим тимом ове године ће сигурно опстати и мозда скинути скалп неком фавориту, али у границама средине табеле.

Куриозитет је одлазак тандема Павловић-Никитовић у Олимпију који је у сезони 2010/11 предводио Црвену Звезду, видећемо са којим ефектом и резултатима у времену будућем.

У Еврокупу Звезда игра веома променљиво и мора до краја да одигра веома сигурно да прође после серије пораза, а Партизан се скоро опростио од пласмана у даље такмичење на 2 кола пре краја групне фазе.

И за крај велико поштовање за градску општину Савски Венац и председницу Вујовиц Ирену која је за викенд обновила и отворила јос једно у низу спортских игралишта за децу, где сам и сам био присутан са кошаркашима Еко спорта и Житка, што је прави пример да где год је могуце локална самоуправа буде у функцији најмлађих и њиховог развоја. Игралиште је отворено у Косте Главинића ,3 изнад Сењачке пијаце.