"НЕ ЖЕЛИМ ДА ТО ПРИЧАЈУ": Јокић оштро одбрусио новинарима
Никола Јокић уписао је нови трипл-дабл (28, 12ас, 11ск) и донео Денверу победу против Њу Орлеанса (125:118).
По завршетку меча је стигао и да одржи лекцију новинарима због поређења са Алпереном Шенгуном, али и да похвали свог саиграча Пејтона Вотсона који је уписао рекорд каријере (32, 12ск).
- Пеликанси су имали добру енергију, ми смо споро почели меч и имали двоцифрен минус, као против Чикага. Нашли смо начин, направили серију за крај полувремена и у другом делу смо контролисали дешавања на терену и добили меч - почео је Јокић.
Потом је кренуо да хвали свог саиграча Вотсона који је показао да може озбиљно да се рачуна на њега.
- Био је веома добар, нападао је рекет, дао је и пет тројки, добро је шутирао. Био је отворен, стварно је имао добро вече.
Нашао се Пејтон у стартној петорци, услед проблема са повредама и изостанка Кристијана Брауна и Ерона Гордона.
- Неки су ван тима, други морају да ускоче, нема ту других опција. Игра добро, ствараће добре ствари и налазићемо другачије начине да утичемо на игру.
Питали су новинари Јокића и да ли му је чудно да види генерацију играча која се угледа на њега и споменули су име Алперена Шенгуна. Србин их је одмах исправио.
- Мислим да је талентован, повезују нас, али је он невероватан играч. Можете да видите неке сличности, али не желим да људи виде њега и да кажу да је он као ја. Мислим да је довољно добар играч да има своју причу - јасан је Јокић.
Све је кренуло од питања за Дерика Квина који је био најбољи у тиму Пеликанса (30, 9ск, 4ас). Он је и сам признао да се угледа на Јокића и да игра слично као он.
- Веома је добар, има неке потезе, вешт је. Има необичан начин игре, сјајан додир има близу обруча, веома је добар, лепо је видети неког другачијег. Можда ми је рекао нешто, нисам га чуо. Да ли видим сличности? Рекао бих да сам ја мало виши, али да постоји сличност у стилу, спор, вешт, могу да видим то.
Признао је Никола да му прија то што се неки нови, надолазећи играчи, угледају баш на њега.
- Да, наравно. Добар је осећај да оставиш неки траг иза себе, да се играчи угледају на тебе и да желе да те копирају.
На крају су га питали и да ли су можда њега поредили са неким другим играчима када је почињао.
- Не знам, не мислим да је било тако. Гледао сам Бориса Дијаа, Ламара Олдрижа, Тима Данкана - закључио је Јокић.