"НЕ ЗНАМ КАКО ДА ИМ ПОМОГНЕМ": Тринкијери у очају након пораза!

Кошаркаши Жалгириса су у петак изгубили од Фенербахчеа у 22. колу Евролиге, иако су имали 13 поена предности на полувремену.

Изабраницима Андрее Тринкијерија није помогло ни сјајно вече Алена Смаилагића који је убацио 19 поена у другој четвртини, а Тринкијери је на конференцији говорио потпуно искрено. 

 - Играти физичку кошарку на овом нивоу и шутнути 14 слободних бацања, а противник 32... Не знам како да помогнем свом тиму. Нападали смо, нпадали и не знам како да им помогнем. Овај ниво контакта... Ми трпимо доста удараца. Можда је то до начина на који тражимо фаулове, погледајте шта ради Хејс-Дејвис, а он је шутнуо 11 слободних бацања. Неки су и били фаулови. Када видим како иде у рекет... То је фактор дисбаланса слободних бацања јре ће неко рећи да нисмо довољно добри. Мој циљ је да радимо и будемо бољи, али не могу да радим све остало за нас - рекао је Тринкијери.

На питање да ли је инсинуирао да их судије не поштују, рекао је:

 - Не, не, не, не корисите такве речи. То је само пут којим се кошарка креће, капирате? Ми смо били сјајни у првом полувремену и имали 70% шута чини ми се, а онда смо кренули да нападамо обруч и веома је ретко, из мог искуства причам, да тим толико напада обруч и да не иде на линију за слободна бацања. Померили су одбрану на линију за три поена, ми радмо на тим стварим, али не видимо решење и много нас фрустрира - каже бивши тренер Партизана и сада Жалгириса.

Он је изразио незадовољство изазовима са којима су се његови играчи суочили у одлучујућим тренуцима утакмице.

Посебно је истакао ситуацију са Лонијем Вокером, који је, према његовим речима, одиграо кључну улогу као креатор игре, забележивши шест асистенција упркос агресивном притиску противничке екипе.

Међутим, Вокер је наишао на проблеме са досуђеним офанзивним фауловима.

 - У кључном моменту имате Лонија Вокера. Данас је био сјајан креатор игре и забележио је шест асистенција јер су га снажно маркирали. Било је пуно држања, пуно физичке игре, а затим покуша да се ослободи, и онда добије офанзивни фаул. ОК, али зашто је досуђен фаул у нападу? Покушао сам да разговарам са судијама. Добио сам две техничке грешке. То је њихов посао. Жао ми је због тога. Никада није лично, али свој посао схватам врло озбиљно. Желим да помогнем својим играчима. Желим да их браним и заштитим, јер када играте овако и делите толико асистенција... Шта недостаје? Можда порука гласи да нисмо довољно добри, па ћемо постати бољи.

На крају, Тринкијиери је повукао занимљиву паралелу, користећи америчко рвање (WWE) као метафору за физичку природу игре у завршници.

 - Поносан сам на свој тим, стварно добра кошарка. Током 30 минута, они нису могли да нас стигну. А онда, када игра пређе у WWE, морамо да будемо бољи. Морамо да будемо бољи - закључио је Trinchieri.