НИШТА ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ ИСТО: Евролига уводи тектонске промене! Ево шта то значи за вечите

Наиме, у питању је подела тимова на конференције. 

Клубови попут Панатинаикоса, Олимпијакоса, Анадолу Ефеса, Фенербахчеа и Жалгириса могли би да имају кључну улогу у дефинисању нове структуре такмичења.

Према изворима специјализованог портала BasketNews, руководство Евролиге припрема анализу више сценарија који би могли да ступе на снагу уколико лига буде проширена на 22 тима.

Ипак, разговори су за сада у веома раној фази и коначне одлуке још нису ни близу.

Један од главних разлога за опрез јесте чињеница да број учесника у будућности још није дефинитиван.

И даље постоје бројна отворена питања, укључујући могућ повратак руских клубова у такмичење, дугорочну будућност Монака у Евролиги, као и статус израелских тимова.

Поред тога, Евролига и њени акционари разматрају стабилност постојећих чланова и потенцијални улазак нових клубова. Због свих тих фактора, коначан модел такмичења још је далеко од усвајања.

Један од разматраних сценарија подразумева поделу тимова у конференције путем насумичног жреба. Међутим, овај модел се сматра најмање вероватним.

Разлог је то што би такав систем могао да смањи број традиционалних дербија, занемари логистичке и путне захтеве клубова, али и додатно закомпликује распоред утакмица. Организација календара и доступност дворана могли би да постану озбиљан проблем уколико би распоред био одређен случајним избором.

Због тога се као реалнија опција намеће географски модел који би смањио трошкове и време путовања, а истовремено задржао регионална ривалства. Према информацијама BasketNewsa, Евролига тренутно анализира неколико географских модела за сценарио са 20 или 22 екипе. Највећи изазов представља повлачење границе између две конференције.

Посебно су проблематични клубови који се налазе у "средини мапе" Евролиге, попут Жалгириса из Каунаса, Олимпијакоса из Пиреја, Панатинаикоса из Атине, Бајерна из Минхена и Виртуса из Болоње.

У једном предлогу грчки клубови Панатинаикос и Олимпијакос били би смештени у Западну конференцију заједно са Реал Мадридом, Барселоном, Басконијом, Валенсијом, Монаком, Паризом, АСВЕЛ-ом и Виртусом.

У том случају би Источну конференцију чинили Жалгирис, Бајерн, Партизан, Црвена звезда, Анадолу Ефес, Фенербахче, Макаби Тел Авив, Хапоел Тел Авив и Дубаи.

Друга верзија предвиђа супротан распоред – да грчки клубови буду део Источне конференције заједно са Партизаном, Црвеном звездом, Ефесом, Фенербахчеом, Макабијем, Хапоелом и екипом из Дубаија.

Један од сценарија узима у обзир и актуелне политичке околности. Пошто се поједини мечеви између турских, израелских и клубова из Уједињених Арапских Емирата већ играју на неутралним теренима, разматра се и опција да се ти тимови раздвоје у различите конференције.

Према том моделу, истанбулски клубови могли би да буду у Западној конференцији са Реал Мадридом, Барселоном, Басконијом, Валенсијом, Монаком, АСВЕЛ-ом, Олимпијом Милано и Паризом, док би израелски клубови остали у Источној конференцији.

Поред поделе на конференције, Евролига разматра и начин вођења табеле. Једна могућност је задржавање јединствене табеле за све тимове, упркос игрању у конференцијама. Друга опција је увођење посебних табела за сваку конференцију, по узору на формат Еврокупа.

Према предложеном систему, тимови би играли двокружни лигашки систем против ривала из своје конференције. Против екипа из друге конференције играла би се по једна утакмица.

Расподела домаћинстава за те мечеве у почетку би била одређена на основу коначног пласмана из сезоне 2025/2026, док би се у наредним сезонама домаћинства ротирала, како би свака екипа гостовала на сваком терену најмање једном у две године.

Очекује се да ће наредни састанци челника Евролиге бити кључни за дефинисање будуће структуре такмичења, али одлука о проширењу лиге и увођењу конференција још није донета.

БОНУС ГАЛЕРИЈА: Погледајте како изгледа Кристина Митровић, супруга Александра Митровића