"НЕМА ШАНСЕ ЉУДИ, НЕЋУ НИ ДА РАЗГОВАРАМ" Мијаиловић открио како је убедио Обрадовића да се врати у Партизан (ВИДЕО)
Шта се дешавало иза кулиса?
Председник Партизана Остоја Мијаиловић у разговору за подкаст "Бизнис приче" открио је како су текли преговори приликом ангажовања Жељка Обрадовића.
ОГЛАСИО СЕ ДОКТОР РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ: Ево зашто је Симанићу уклоњен бубрег
ЗАБЛИСТАО НОВИ ЧОВЕК: Звезда убедљиво славила у припремном мечу
Јокић се радовао као дете кад је Србија победила - АЛИ НЕ ЗБОГ ТОГА! Видите шта је радио (ФОТО)
Мијаиловић је на старту истакао колико се клуб издигао од доласка Обрадовића.
- Све ово што се данас дешава је због Жељка. Дошли смо до овог момента, да смо бренд. Ми смо дошли до ситуације да смо клуб који ради регистрацију људи који су заинтересовани за сезонску карту. Има их преко 30.000. Мислим да то немају клубови у НБА лиги. Сада имамо утабан пут којим идемо - рекао је Мијаиловић, па почео о детаљима разговора са славним тренером.
- Била је то 2017. година и тадашњи потпредседник Милан Искрин ми каже да морамо да одемо до Истанбула да ја упознам Жељка Обрадовића јер га нисам ни познавао до тада. Наравно прихватим то. Он је један од симбола Партизана. Одлазим тада код њега у Истанбул. Упознајемо се у хотелу и он ме каже: “Поштовање председниче”. Помислим… Боже господе, чиме ја ово заслужујем. Стварно је био коректан према мени. Прво што ми је рекао је да цени што сам прихватио да будем у клубу. Показао ми је привезак Синтелон, добио га је 1992. и још га носи. Рекао ми је да је Партизан његова љубав, дао ми је подршку. Провео сам неколико сјајних сати са њим. Тај разговор ми је дао снагу. Враћам се у Београд пун утисака и размишљам: "Боже, што би било лепо да се Жељко врати". Ухватим себе како маштам и смејем се - рекао је Мијаиловић.
- Зове нас он један дан током пандемије да нам каже како жели да дође у просторије са Владом Андроићем да попије кафу јер није био годинама у клубу. У том тренутку ја осетим да нешто постоји. Чим је он ушао у просторије, одмах су му прорадиле емоције. Разговарали смо у новим просторијама, били смо на тераси и ја се ту нашалим и кажем му: "Замисли да се вратиш у Партизан". Он одговори да то нема шансе да се догоди. Наравно ја сам то рекао кроз шалу, ми се у том тренутку распадамо. Седми смо на табели.
Није одустајао Мијаиловић од зацртаног циља.
- Знао сам да морам да дам нешто навијачима или да напустим клуб. Стиснем зубе и кажем: "Отићићеш из клуба када је најјачи, а не када је најслабији". Тог лета, тачније априла 2021. године је дошао Зоран Савић и ја њему одмах кажем да треба да понудимо посао Жељку Обрадовић. Зоран ми се насмеје и каже ми да сам луд. Међутим ја сам заиста видео Обрадовића као јединог човека коме тај посао можемо да понудимо. Зоран и ја одлучимо да одемо у Барселону да разговарамо са њим. Прво смо причали са Ђордијем да га молимо да нам да позивницу за Еврокуп јер на терену нисмо успели да обезбедимо пласман. Састајемо се после тога са Жељком и он одмах пита кога ми планирамо да доведемо на место тренера, а ја му ни пет ни шест одговарам: "Па тебе планирамо". Он одмах каже: "Ма нема шансе људи, нећу ни да разговарам. Да после 30 година играм Еврокуп". Стално сам се враћао на тему да треба да се врати и у једном тренутку он ми не одговара ништа. Завршавамо разговор, крећемо кући и мени Зоран Савић шапне: "Изгледа ниси ти скроз луд, стварно постоји шанса"
- Почињемо преговоре. Они су били баш тешки. За мене врло стресни јер сам то силно желео да се деси. Сећам се да ми је био рођендан и добио сам честитку од њега, а ја сам му одговорио да требамо да се видимо и разговарамо јер је већ био мај. Морао сам да нађем тренера. Било је тешко, навијачи ми говори да сам угасио клуб. Долази јун месец, Зоран говори да не можемо да чекамо више да морамо да пронађемо тренера и одједном јавља се Жељко. Заказујемо званичан састанак, да ја изнесем програм, да он каже своје и то је то. Долази на састанак, тај разговор је трајао четири сата. Све је испитивао у контексту да се упозна са ситуацијом. Било је толико исцрпно јер сам ја причао, а он слушао. Устао је после свега и рекао да ће размислити. Он одлази, а ја немам другу опцију. Не видим ко би то могао да буде на место тренера уместо Жељка Обрадовића. Не знам шта бих радио да он није прихватио. Нисам спавао ту ноћ. После неколико дана га поново зовем, толико сам био упоран да сам досадио сам себи, а не само њему. Долази на нови разговор, поново причамо… сигурно два или три сата. Причао сам о буџету, људима које доводимо и одједном он устаје и каже: “Ја сам тренер Партизана”. Пружа ми руку, а ја не знам где се налазим, суза ми у оку. Питам га одмах да потпишемо уговор, да сазовемо конференцију за медије. Он каже да не мора одмах, да ће се јавити кад и како. Мислим се шта више да ми јављаш, просто нисам могао да верујем. Зовем онда Зорана Савића да попијемо ракију, да прославимо. Оног момента када смо сазвали конференцију и када су ме фотографи усликали са Жељком, знао сам да је све готово и да је он заиста тренер Партизана - рекао је Мијаиловић.