"ТАДА САМ ПРВИ ПУТ ПЛАКАО": Маринковић о најтежим тренуцима у дресу Партизана (ВИДЕО)

Маринковић је први пут заиграо за црно-беле 2013, а две године касније је постао најмлађи капитен овог тима икада. Он је и у другом мандату 2024. године понео капитенску траку. 

 - За шест година сам променио седам тренера, а Дијамантидис у целој каријери три. Не поредим себе и Дијамантидиса, само две ситуације. Баш је много. Ја сам дошао на самом крају Дулетове ере и већ се видео крај. Разни типови тренера су били, свако има своју филозофију и ти мораш то да следиш. Играчи су се мењали, а остали Андрић, ја и још пар њих. И увек осам нових играча и нови тренер. И Божић, Чанак, Џиле, Мута, Тринкијери... Тешко је било. И председник се променио, то сам исто заборавио јер је био Даниловић, Пековић, Мића Берић па је дошао Остоја. Тешко је, није било пара нити је било сигурно улагати у клуб у ком не знаш шта ће бити сутра. Навијача је било, али не као сада. Сећам се транспарента "Са вама и у бетон лигу" и тада је Пера Божић ја мислим био тренер, то је било после Дулета - рекао је Маринковић

Един Авдић се присетио посете утакмицама у том периоду.

 - Јесте, али је било и утакмица где није било ништа. То је Пионир, то је 8.000 људи у најбољем случају, а ту буде по 4,5 хиљада и то Звезда, Будућност, а против Тајфуна не буде тако. Против Крке такође, не знам ни ја шта је све било, Металац Ваљево, Сутјеска... Губили смо лагано, 20 разлике и Нисмо се питали ништа. Баш је било тешко. Када то све прођеш, нажалост сам прошао, имам 27 година и осећам се ко да имам 34. Много тога прође кроз тебе, поред тебе... - истакао је он.

Маринковић је упитан како се носи са притиском играња у тиму као што је Партизан.

 - Не знам. На сву срећу имам нормалну породицу и увек сам имао подршку. Никада ми нису говорили шта ко прича иако сам имао увид у друштвене мреже и све то дође до тебе некако. И онда после, са садашњом супругом причам, па се нисам тровао негативним коментарима и причама из чаршије. Клонио сам се тога, радио све што је до мене и надао се да ће доћи боље време и да ће то да се ишчисти и да ћу испливати и отићи. Нажалост је морало тако. Звучи ружно, али тако је. Надао сам се да ће доћи неко квалитетан и ту причам о Тринкијерију који је дошао после катастрофалне сезоне. Нови тим, Чанак даје отказ, где нас је Задар убио. Докле овако? Када ће ово да стане? Тринкијери долази, озбиљан тренер и стварно је подигао клуб на већи ниво - открио је капитен.

Авдића је занимало како је то тренирати код Александра Џикића.

 - Супер. Озбиљан тренер. Био сам млад и имао 19 година, па ми је жао што нисам био код њега када сам био старији. Играо сам ја доста код њега, веровао ми је и никада ту његову филозофију нисам могао до краја да испратим Колико сам био неискусан. Чујемо се ми често и све, добар је Џиле - изјавио је кошаркаш.

За крај је открио када је схватио да жели да иде у иностранство.

 - Током последње године са Андреом, други део сезоне је био када ми је дао доста самопоуздања. Имао је одличне неке кретње које ми је дао. Била је то сјајна група момака, мање-више сличних година, само је Новица одскакао. То полуфинале против Звезде у АБА лиги ми је дало утисак да је дошло мојих пет минута и финале КЛС са Звездом. Изгубили смо оба и то друго смо изгубили на начин на који смо изгубили... И тада сам први пут плакао после пораза откако сам постао професионалац. Последња утакмица у дресу Партизана и да губимо на такав начин... Знао сам. Урадио сам све што сам могао, време је било да одем. И стварно сам веровао у себе да могу да одем негде у иностранство и да могу да играм тамо - закључио је Вања Маринковић.