ГЛЕДАО ЈЕ КОРАЋА КАКО УМИРЕ: Он је донео ЈУГОСЛАВИЈИ прво СВЕТСКО и једино ОЛИМПИЈСКО злато
Легенда.
Ранко Жеравица је човек који је много задужио југословенску и српску кошарку. Остаће упамћено да је он био селектор када је освојено прво светско злато (1970.) и за сада једино олимпијско (1980. у Москви). Рођен 17. новембра 1929. у Новом Милошеву. Тренерским послом почиње да се бави почетком 50-их година прошлог века, у време када је завршавао играчку каријеру. Све до 1966. године је радио у београдском Радничком, као тренер мушких и женских категорија.
ШТА ЈЕ БРЕ ОВО?! Ђорђевић РАЗОЧАРАН Мундобаскетом!
ЧЕШКА ФОРМУЛА: Американци ПОТПУНО РАСТУРЕНИ у овом сегменту, Поповић ВАН СЕБЕ (ВИДЕО)
Жеравица је увео многе новине и савремене методе у нашу кошарку. Од 1960. до 1965. био је помоћник Александру Николићу, а први тренер репрезентације постаје 1965. године. Од тада је са селекцијом Југославије освојио седам медаља на великим такмичењима: злато (СП 1970, ОИ 1980), сребро (СП 1967, ОИ 1968, ЕП 1969, ЕП 1971), бронза (СП 1982). Поред тога, има и одличја са универзитетских, медитеранских и балканских игара. Са успехом је водио и репрезентацију Аргентине.
Паралелно са радом у репрезентацији, Жеравица је пресудно утицао на „бум“ Партизана почетком 70-их, када је селектирао тим предвођен Кићановићем и Далипагићем. Поред Пртизана, тренирао је и Црвену звезду, KK Пула, Барселону, Сарагосу, Филодоро из Напуља, Оникс из Казерте… Од клупских трофеја освојио је европски Куп Кораћа (Партизан 1978.) и две националне титуле првака (Обрас – Аргентина 1976.) и Партизан (1996.).
Члан је ФИБА Куће славних од 2007. године.
ЗАБРИНУО НАЦИЈУ: Бјелица ОТКРИО СВЕ о својој повреди
ЖЕЉКО ЈЕ ПРЕСРЕЋАН: Фенеров ИГРАЧ бруталном партијом обележио други дан Мундобаскета
ДОК НИКОЛА БЛИСТА У КИНИ: Цео свет прича о његовој ДЕВОЈЦИ... (ФОТО)
Моменат који никада није могао да заборави у животу је била смрт Радивоја Кораћа. Заједно са супругом Загом је гледао судар и био је поред Жућка када је издахнуо.
- Кошаркашки савез БиХ је организовао ревијалну утакмицу у Сарајеву на коју је био позван и Радивој Кораћ, који је тада играо у Италији. Убеђивали су га да би било добро да игра тај меч иако сам мислио да је бесмислено да он вози од Падове до Сарајева ради неког неважног меча. Људи из Кошаркашког савеза су инсистирали и Жућко је играо у Сарајеву. Сви играчи су после утакмице отишли својим послом, он је због умора преспавао у Сарајеву. Пошто смо били добри пријатељи, Зага и ја смо одлучили да мало поразговарамо с њим и следећег јутра кренемо за Београд. Киша нас је пратила на изласку из Сарајева. Жућко је возио иза нас и ја сам успео да претекнем неког безобразног возача чији је тристаћ све време био на ивици да пређе у супротну траку. Када је Кораћ хтео да га заобиђе, он је мало додао гас и аутобус из супротног правца је нашег легендарног кошаркаша и интелектуалца одвео у смрт. Све се одигравало на мосту, кочнице на том аутобусу нису биле у добром стању и Жућко није имао где да скрене. Вратили смо се до места несреће и унели Радивоја у наша кола у жељи да га одвеземо до првог лекара. Зага му је рукама враћала органе у стомак. Гледао сам како Жућко умире на њеним рукама. Тугу коју сам осетио тог 2. јуна 1969. године никад нисам успео да потиснем из душе - рекао је својевремено Ранко Жеравица.
Један од најбољих тренера са ових простора је умро 29. октобра 2015. у 85. години. Некадашња Хала спортова на Новом Београду сада носи његово име и тако нас спречава да га заборавимо.
Погледајте још слика Ранка Жеревице