Основан Савет за спорт Републике Србије, министар Гајић председник
Спорт као велика интегрална целина.
Савет за спорт Републике Србије основан је данас на седници у Палати Србија, а једногласном одлуком свих 35 чланова за председника је изабран министар спорта Зоран Гајић. Оснивачкој седници Савета за спорт присуствовао је велики број истакнутих спортских личности, како бивших спортиста, тако и стручних лица из области науке о спорту и медицине спорта, између осталих Божидар Маљковић, Предраг Даниловић, Давор Штефанек, Ненад Боровчанин, Драган Гале Јовић, Жељко Трајковић, Жељко Танасковић, Драган Атанасов, професор Владимир Копривица и други.
ТО СУ СВИ ЧЕКАЛИ: Уживамо сваки дан у њеној емисији, а овако Драгана изгледа СВУЧЕНА! Обнажена слика донела јој је МОРЕ ОБОЖАВАТЕЉА
СЕЛЕКТОР СРБИЈЕ ОБЈЕДИНИО СВЕТСКЕ ТИТУЛЕ: Бронза за Мају и Тијану
МОК БИ РУСКЕ СПОРТИСТЕ НА ОЛИМПИЈСКИМ ИГРАМА: Зеленски се не слаже са тим
Национални Савет за спорт ће предлагати и пратити имплементацију мера за развој српског спорта, координисати и успостваљати комуникацију између свих укључених страна у циљу наставка позиционирања на међународној такмичарској сцени, помагаће у идентификовању и развоју стратешких приоритета и пружати помоћ при тумачењу релевантних прописа, радиће на унапређењу учења у специјализованим областима развоја спорта, укључујући менаџмент и на спровођењу специјализованих курсева за професионалног тренера и истраживања на различитим нивоима спорта.
- Веома сам срећан због формирања Националног савета за спорт јер ћемо третирати спорт као једну велику интегралну целину. Искрени да будемо до сада смо сви ми који се бавимо организацијом у спорту углавном гледали финансијски моменат и нешто мало правне регулативе и инфраструктуре, текуће програме итд...", рекао је министар Гајић. Међутим, ако говоримо о спортистима, реквизитима, методици тренинга, квалитету тренажног процеса који представља личност тренера, усавршавање, едукација и све то што се назива методологија спортског тренинга некако је било скрајнуто, не у други, него у 22. план - навео је Гајић.
- Хоћемо да ауторитетом свих чланова Спортског савета, њиховом спортском историјом, успесима, њиховом мотивацијом, да помогну српском спорту, а верујте нико није одабран да буде овде про форме. Успели смо да се договоримо са свим тим људима да заиста буду активни, чланство је почасно, нема никаквих принадлежности, осим духовних, стваралачких, тако да очекујемо много нових идеја, а отприлике основне правце знамо". Пре свега методологија тренинга, инфраструктурни и здравствени проблеми, имаћемо још неколико радних група које ће моћи дубоко да уђу у пронблематику оних ствари које су релевантне за комплетну пирамиду нашег спорта, а она се састоји од физичког васпитања млађох категорија, масовности која треба да да врхунски квалитет, а касније и зрелом добу обезбеди рекреацију или здавствено бављење физичким вежбањем - истакао је Гајић.
"Срећан сам јер је екипа у Националном савету таква да сам апсолуно сигуран да ће бити активна, проактивна, давати иницијативе и да ћемо у сваком случају подићи наш систем спорта, не само у финансијском и инфраструктурном плану, него и што се тиче знања и умећа, пре свега струке. Без науке, без нових знања, едукације нових људи, улагања у људе, пре свега у стручност тренера, ми нећемо ништа да урадимо. Сви ми спортски људи имамо један начин размишљања да без obbzira на резултате које кмамо, који нису мали, да увек гледамо шта можемо боље да урадимо, нећу да кажем шта не ваља, па да исправимо, али може и тако". Ми последњих 10 година имамо добру ситуацију, пружену руку од руководства државе и можемо у спорту да урадимо све ако имамо добре идеје и знамо шта хоћемо - подвукао је Гајић.
- И да стојимо иза свих одлука и даимамо одговорност. Овде се нико не плаши одговорности и да стане иза идеја које ће предлагати свим осталим члановим српске спортске породице и давати смернице за даљи развој, за почетак до краја олимпијског циклуса 2024. Национални савет мора у фундаменталном смислу да руководи српским спортом, мислим на развој струке, преко науке и научно истраживачког рада, који смо некад имали јако добро, сад је мало друга ситуација., затим инфраструктура, реквизити, па да унапредимо закон, да направимо Стратегију развоја 2022-2032. Ми морамо да се изборимо за ауторитет тренера, морамо да вратимо Национално признање за тренера, како да тренер има ауроритет ако нема признање, а спортиста има, није само ствар у новцу. Добро стојимо са тим правним регулативама и дапоново имамо праве стручне људе на челу наших клубова и националних селекција - закључио је министар спорта. Председник Оимпоијског комитета Србије (ОКС)
Божидар Маљковић истакао је да је на идеју оснивања Савета, заједно са министром Гајићем и професором Владимиром Копривицом, дошао још пре три-четири године.
- По закону то треба да држи министарство, наравно, са великим задовољством сви ћемо помоћи. Ја сам рекао да толико ствари треба да се уради, најпре, ако Србија жели да буде озбиљна држава онда не може у Скупштини да има пододбор за спорт, то онда значи да спорт није важан. Потребан нам је Одбор за спорт. Имамо нерешена питања кад су наставници фискултуре и професори у питању, потпуно су у запећку, ја сам лично више учио од њих него од математичара, лингвистичара, историчара итд. Научили су ме у животу да устанем после ударца, јачам тело и дух и то ме служи. Имамо велику резерву исто тако, у издавачкој делатности, ако неке земље у суседству могу да издају озбиљене спортске књиге, можемо и ми, као што је пре 10 година предавање одржао Ђоан Лапорта - истакао је Маљковић и додао.
У сваком сектору кад је спорт у питању зрели смо за дораду, промену и модернизацију, рекао је Маљковић и испричао анегдоту када је Мајкл Џордану у интервјуу преко скаута Ивице Дукана рекао да је у спорту најважнији тренер и сликовито то објаснио: Изаберете лошег тренера и 20 најбољих играча, ја ћу узети оно што остаје и одличног тренера, видећете да ћемо да победимо.
- Тренер је суштина свега, видели смо то и на СП у фудбалу, па демонстрација Роксанде Лазаревић у карату, па Гале у теквондоу, неки људи нису ту попут Дејена Савић који није могао да дође. Ово је одлична идеја, биће то јако добро. Кад погледате тај састав и наш потенцијал српски спорт не би требало да има већих проблема, Србија то заслужује. Праве се и велике неправде, зашто не бисмо написали писмо МОК-у поводом одлуке да карате не буде на Олимпијским играма, а биће неке игрице које играју људи од 100 килограма, брејкденс - поручио је Маљковић.