Подаци демантују сензационализам: Ево колико је распрострањена зависности од коцкања?

Подаци надлежних здравствених установа које се баве лечењем болести зависности показују да је укупан број особа које се лече од болести зависности у играма на срећу креће око 1.150. Од тога највећи број чине мушкараци - 80% свих лица која се јаве на лечење.

Посматрано у односу на пунолетну популацију, то представља свега 0,02% становништва, што Србију поставља далеко испод европског просека од 1,5%.

Овај податак истовремено доводи у питање процене о десетинама или чак стотинама хиљада зависника, које се намерно пласирају у јавност од стране некредибилних извора жељних кликова и пажње. Због развоја интернета и експанзије коришћења друштвених мрежа у последње две године порастао је и број грађана који се обраћају институцијама због проблема са прекомерним клађењем. Саговорници из здравственог система указују да је у питању око 240 грађана обрати годишње специјализованим здравственим институцијама.

Ови подаци указују да је јавност често изложена пренаглашеним сензационализмом у појединим медијима, док реални показатељи говоре о релативно ниској стопи зависности у поређењу са тржиштима ЕУ. Реч је о бројкама које захтевају одговоран приступ али које су 300 пута мање од оних које се пласирају у појединим медијима.

Када је реч о малолетницима, последње истраживање реализовано је на репрезентативном узорку од 1.100 испитаника. То истраживање показује  да је 0,6% малолетних особа имало прилику да дође у контакт са играма на срећу.Подаци су прикупљени кроз структуриране интервјуе са децом и родитељима, уз потпуну заштиту идентитета испитаника и процедуру одобравања у складу са етичким стандардима.Овакви резултати показују да се малолетници ретко сусрећу са регулисаним видовима игара на срећу, те да легални приређивачи примењују законске забране и контроле у складу са прописима.

Самим тим забринутост не лежи у лиценцираним компанијама у овој индустрији, већ у све присутнијим нелегалним crypto-kazinima и нерегулисаним online кладионицама.За разлику од лиценцираних приређивача, који подлежу обавезним механизмима идентификације корисника, ове платформе функционишу без контроле и надзора државних органа често користећи обмањујуће моделе привлачења корисника - играча.

Према оценама стручњака, овакви сајтови представљају кључне изворе настанка нових ризичних облика понашања, нарочито међу млађом популацијом. Због тога се у стручним круговима све чешће истиче потреба за појачаном институционалном контролом која треба бити усмерена ка гашењу таквих сајтова и сузбијању нелегалног online тржишта игара на срећу.

Нов закон увео значајно појачан надзор и контролу

Изменама закона о играма на срећу, које су прошле године ступиле на снагу, уведен је обавезан систем регистрације и верификације идентитета играча код лиценцираних приређивача у Србији који онемогућава малолетнике да учествују у играма на срећу. Исто тако приређивачи су у обавези да  примењују и бројне друге механизме за заштиту играча  као што је систем самоискључења као и јасно истакнута упутства за играче како да препознају ране знаке ризика.

Сви стручњаци су сагласни, да прецизно сагледавање проблема омогућава ефикасније мере превенције и усмерава пажњу на стварне изворе ризика и проблема, уместо на поједностављене и често нетачне наративе.