Сандра Колаковић нови селектор рукометашица Србије

Пре промоције, RSS и шпански стручњак Хосе Игнасио Прадес прекинули су сарадњу споразумним раскидом уговора. Доскорашњи селектор наше репрезентације, који је преводио селекцију на Светском првенству у Немачкој, где смо били на 12. месту, због породичних обавеза које има у Шпанији није био у могућности да се пресели у Београд и одговори захтевима репрезентације и РС Србије, који желе присутност селекора.

После двадесет година, једна од најзаначајних наших рукометашица икада, враћа се на чело репрезентације Србије као симбол поверења, знања и континуитета. Одлука Савеза да јој поново повери селекторску функцију показује да се бира проверено и исправно решење. Две деценије касније, њен повратак делује као природан и прави потез за српски женски рукомет, који је добио искрени ослонац и даму која ће вратити култ репрезентације.

Сандра Колаковић је непосредно по именовању на место селектора истакла:

 - Повратак на место селектора после двадесет година за мене представља велику част, али и дубоко лично задовољство. Мој први мандат био је обележен изузетно тешким околностима — великим бројем повреда, одласцима носилаца игре и наступом веома младог и неискусног састава на великом такмичењу. То искуство је било тешко, али ме је професионално ојачало и много научило. Данас се враћам са много више искуства и јаснијом визијом како желим да градимо репрезентацију. Посебно сам срећна јер у стручном штабу имам врхунске стручњаке, људе који су мајстори свог посла, и верујем да ће тимски рад бити наша велика снага. Такође, веома је важно што у савезу постоји разумевање да су континуитет, квалитетан рад и стрпљење кључни да бисмо се вратили у сам врх рукомета.

 - Свесна сам реалног тренутног рејтинга екипе, али верујем да се кроз добар рад, јасан систем и прави однос према репрезентативном дресу може играти равноправно са већином репрезентација на свету. Инсистираћу на јасним, тимским вредностима а то су: колективна дисциплина, препознатљива  игра у одбрани, ефикасна транзиција, психолошка кохезија и јасно дефинисана хијерархија улога. Репрезентације често умеју да „надиграју папир“ када изграде управо такву структуру и културу игре. Када свака играчица разуме своју одговорност и допринос заједничком циљу, збир постаје већи од појединачног квалитета — и тада екипа добија такмичарску снагу која превазилази почетна очекивања. Наш фокус биће на процесу, развоју и стварању стабилног идентитета игре, уз велико заједништво и посвећеност — а резултати ће доћи као последица таквог рада.