Тренер Марка Бојковића: "Јаничић је испао господин онда када ми то не бисмо били, сва кривица је моја"

Уместо тријумфалног корака ка међународној сцени, Марко Бојковић је на ФНЦ 23 доживео први и најтежи пораз у професионалној каријери – и то на домаћем терену, пред очима оних који су га највише уздигли.

Последњи меч по уговору, спекулације о UFC-u, планови за кампове у Америци, па чак и део припрема у Дагестану – све је мирисало на озбиљан искорак. Али онда се, као олуја без упозорења, појавио Милош Јаничић.

Те ноћи, у том мечу, Јаничић није само победио – срушио је имиџ о Бојковићу као следећој великој ствари, бар за сада. И то хладно, џентлменски, без провокација. Сурова борилачка реалност се сручила на српског борца – још није спреман. UFC? Прерано спавање. Пре тога му треба више горчине, више ратова у кавезима, бруталније истине.

Ипак, похвале заслужује његов тренер Иван Ђорђевић „Ицко”, који је одмах после пораза иступио напред. Без изговора, без тражења кривице, преузео је све на себе. Он је у почетку реаговао кратком објавом, а касније данас се детаљно осврнуо на пораз од главног ривала.

 - Живот има најнеобичније начине да нас обори... Таман када помислимо да смо највећи, схватимо да смо заправо најмањи и најслабији. Али мало ко то препознаје у оним тренуцима када је то најважније. Ипак, тада живот долази у игру – и још једном нас подсећа да нисмо ни мање ни више вредни од било ког обичног човека.

Да ли ме питате да ли размишљам о реваншу или наредним корацима? Не. Ни у једном тренутку не размишљам о будућности. Моје мисли се враћају на почетак – у дане када нисмо имали апсолутно ништа и били гладни свега.

Шта сада можемо да урадимо? Можемо само достојанствено тражити опроштај од свих оних које смо разочарали, повредили или малтретирали. Не очекујем опроштај, јер све што нам се догодило – сами смо позвали.

Такође, упућујем искрено и безгранично поштовање Милошу Јаничићу, његовом тиму и свима око њега – остали су господа у време када ми то можда нисмо могли.

Шта се тачно догодило на утакмици? Ништа посебно – и све зависи од мене. Преузимам пуну одговорност и препуштам све грешке на мој рачун. Марка Бојковића нико нема разлога да осуђује – он је само младић који се изгубио у игри којој још није дорастао. А ја сам тај који није знао како да га научим да игра ту игру.

Хоћемо ли одустати? Немамо тај луксуз. Не носимо то у крви, нити у костима. Чак и када је најтеже, увек се враћамо на оно због чега смо започели – а то свакако није одустајање када нам буде тешко.

Хвала. И опрости ми - стоји у тексту.