Велика Зорана Аруновић завршила каријеру

Зорана Аруновић, једна од најуспешнијих српских спортисткиња, са каријером дугом више од две деценије у стрељаштву, је одлучила да заврши каријеру.

Позната по дисциплини и сталном напретку, мирноћом у притиску, прецизности и способности потпуне концентрације. Њена каријера обележава стабилност и континуитет на највишем нивоу. Освојила је све што се освојити може, оборила светски рекорд...

И у микс тиму са колегом Дамиром Микецом бележи врхунске резултате.

Њена рођена сестра, Јелена Аруновић, јој је била тренер, ослонац, највећа подршка. Њихов однос превазилазио је класичан однос спортисте и тренера – заснован је на поверењу, разумевању и дугорочном заједничком раду. Сарадња између Јелене и Зоране Аруновић представља један од најуспешнијих породичних и професионалних тандема у историји српског спорта.

Зорана се на свом Инстаграм профилу емотивно опростила.

"Откако знам за себе, мој живот се мерио у круговима и милиметрима. Почела сам као дете. Гледала сам старије. И мислила: једног дана бићу као они. А можда, ако будем радила довољно… и боља. И радила сам.

Стрељаштво ме није научило само да погодим центар. Научило ме је да останем мирна када је око мене хаос. Да издржим када боли. Да наставим када не иде. Да прихватим да некада један милиметар одлучује све. Победу. Пораз. Године рада.

Кроз целу каријеру пред очима ми је била једна медаља. Олимпијска златна. Спремајући се за њу, освојила сам све остале. Светска злата. Европска злата. Светске купове. Постигла Светски рекорд.

А онда је и она дошла на ред. И заокружила целу причу. Данас знам да ме није обликовала та медаља. Обликовало ме је све што је било потребно да до ње стигнем. Сваки тренинг. Сваки промашај. Сваки пораз.

Сваки пут када сам морала поново. И кроз све то нисам била сама. Сејо… Ово никада није био само мој пут. Био је наш. Твоја љубав ме је гурала онда када ја више нисам могла. Од мене си направила шампиона.

Али, још важније, направила си ме бољим човеком. Заједно смо сањале. Заједно смо падале. Заједно устајале. И на крају… заједно смо освојиле све. Данас могу да кажем да сам добила све што сам од овог спорта могла да пожелим.

Медаље. Победе. Успомене. Али највредније што ми је дао не може да стане ни на једно постоље. Дао ми је нас. И зато је време.

Драго стрељаштво... хвала ти за сваки милиметар. За сваки погодак. И сваки промашај. За све што си ми узело. И за све што си ми дало. И зато ово је крај.

Зорана Аруновић овер анд оут.