Ђоковић о 100. титули, Надаловом опроштају и својој пензији: Србин се обратио медијима пред Ролан Гарос

Он је прво говорио о свечаном испраћају његовог некадашњег ривала Рафаела Надала, као и о титули у Женеви.

 - Дан је био доста заузет јуче. Освојио сам 100. титулу у каријери што је велика ствар, била ми је преко потребна за Ролан Гарос. Дошао сам у недељу, сетио се славља из свлачионице после олимпијског злата. Примарно смо славили Рафину каријеру и достигнућа. Једно од најлепших момената које сам осетио. Излазио сам на терен са Федерером и Маријем, били смо ту за Надалу. Осетили смо то славље заједно. Сви смо били срећни, заслужио је то. Осетио сам да прошле године у Паризу није знао да ли ће му бити последње или не. Није био прави опроштај ни на Дејвис купу, овако је требало - рекао је Србин.

 Ђоковић је открио како је његов некадашњи тренер Енди Мареј реаговао када је Србин освојио 100. титулу, а потом се осврнуо на разлоге прекида ове сарадње.

- Енди се одмах нашалио о томе што сам одмах освојио титулу без њега. Никада га нисам видео тако добро обученог. Шалили смо се на ту тему, причали о голфу, породици, имали смо времена да причамо више, са њим и Роџером сам се присетио неких сећања, играња против Рафе у Паризу. Било је посебно бити у соби са њима дуже време и причати. Што се шале тиче о турниру, честитао ми је, рекао ми је да могу да освајам турнире сада када имам правог тренера, нисам ја то схватио као шалу. Шалио се, али сам више пута то рекао, поновићу. Енди је сјајна особа пре свега, од малих ногу смо се сусретали, још од када смо имали 12 година. Био је део мог тима, дали смо шансу том партнерству тренера и играча, била је то сјајна ствар за тенис. Нисмо имали успех какав смо желели и какав су људи очекивали, али сам научио доста тога од њега на терену, уживао сам у нашим разговорима. 

Он је један од најбриљантнијих умова. Са ким год буде радио у будућности, ако то буде хтео, тај играч биће срећан. Има доста тога да подели, са нама није дало резултат из тог угла и онога што смо желели и то је то. Лично, уживао сам у времену са њим. Имамо бољу повезаност због тога.

Разлаз је био заједнички. Разговарали смо, били смо на истој страни. Није била иницијатива моја или његова, само смо причали и рекли да треба да станемо овде и то је то - рекао је Новак Ђоковић.

Српски тенисер је истакао да му је битно да одигра што више мечева, како би био спреман за Ролан Гарос.

 - Било ми је неопходно да добијам мечеве, посебно на овој подлози. Можда ми не долази тако природно да играм тако добро на шљаци од првог турнира. Тип сам играча коме су потребни мечеви пре великих турнира, најважнији на овој подлози је свакако Ролан Гарос, то је главни разлог зашто сам отишао у Женеву. Имам породицу тамо, добро сам се осећао ван терена, лепо ми је било тамо и прошле године, имао сам добар дочек и подршку. 

Ове године сам осетио да је то добра шанса да играм више мечева и да освојим 100. титулу и узећу све што остаје на столу. Руд није био на турниру, доминирао је претходних година. Срео сам га и захвалио сам му се што није дошао и што ме пустио да победим. Другачије се осећам сада него пре две-три недеље. Посебно начин на који ударам лоптице. На тренинзима сам био добар, али онда када дођу порази, онда почињете да мало сумњате у своју игру. Не желите да будете у таквом размишљању када улазите у турнир. Видећемо како ћу играти овде - рекао је он.

Новинарку је занимало да је Новак Ђоковић размишљао о пензији.

 - Искрено, размишљао сам о свом крају пута када смо гледали Рафин говор и церемонију, посебно у тим моментима када смо били у соби сва тројица, причао сам са Роџером и Ендијем о томе, присећали се, причали о ривалству и свему. Део мене је поносан што сам и даље ту, али у исто време сам и даље тужан зато што су сви отишли. Они су ми били највећа мотивација. Толико дуго... Рафа је добио опроштај какав заслужује, свако од нас сања да ће нас славити на такав начин. Волео бих да некада добијем такав опроштај од света тениса. Нисам размишљао о тачном датуму, ако ме то питате или о моменту. Само генерално, како је то леп моменат. Био сам емотиван, док смо слушали његов говор, гледали реакцију његове породице и пријатеља. Било је емотивно, велики смо ривали, али тај лични утисак, када све ставите на терен, немогуће је да вас то не дотакне. То смо му и рекли на терену. Било је прелепо и честитам Ролан Гаросу на сјајном послу који је урадио - закључио је Новак.