Ево због чега Ђоковић неће у пензију: "Због љубави према тенису, али и..."

Србин је за "Вијести" открио како се тренутно осећа када је реч о његовој каријери, те да полуфинале Аустралијан опена не сматра успехом.

- Тренутно сам, како бих рекао, на средини између моје жеље и потребе да уживам у достигнућима која сам постигао и мало растерећеније приступам мечевима и турнирима са једне, и онога на шта сам навикао с друге стране, а то је тај менталитет освајања и размишљана ‘само је титула успјех, остало није’. На то сам некако и себе навикао, што је можда и добар ‘проблем’ да имам у овој фази живота и каријере. Рецимо, мало ме је изненадило то колико су људи на мој пласман у полуфинале Аустралијан опена гледали као на успех - можда звучи мало глупо да кажем, али мени када неко каже полуфинале, с обзиром на оно што сам све постигао у каријери, иако сигурно јесте успех, није оно што сам тражио и чиме бих се задовољио. То су све емоције и мисли које ми се врте у глави, али и даље имам страст и љубави према спорту и такмичењу и захвалан сам на подршци коју добијам, не само из Србије већ и из Црне Горе и цијелог региона, али и свијета. Ти људи и та подршка ме подстичу да и даље наставим да путујем и да се такмичим и дају ми мотивацију за нове победе - рекао је он.

Дошло је до смене генерације, а Ђоковић је открио ко од новијих тенисера има харизму и таленат као Рафаел Надал и Роџер Федерер некада.

- Имамо Алкараса и Синера који развијају неко ново ривалство. Надал, Федерер и ја, као и Мареј којег морам ту да убацим, смо стварно доминирали мушким тенисом у посљедњин 15-20 година и подигли смо стандард и критеријуме доста високо, не само резултатски него и са свим осталим аспектима и очекивањима које треба да носи шампион и светски број један, како треба да га представља, на који начин да игра ту амбасадорску улогу спорта, вође спорта. Када причамо о харизми, намеће се Алкарас као неко ко се истакао, не само својим играма, изузетним достигнућима и резултатима за тако младе године, већ и као неко ко је веома харизматичан, фер-плеј играч и љубазан према свима. И када губи, губи са осмијехом, што је стварно импресивно за тако младог човјека који нема пуно искуства, али се понаша као да је ту на туру већ 10 година и више. Мислим да је узрок свему томе његово правилно одрастање, његово окружење, тренер Хуан Карлос Фереро, бивши број један и гренд слем шампион који је пренео на њега од младих дана шта то значи бити спортиста, не само у шампионском погледу наступа, остваривања резултата и истрајности, већ и тога које су то спортске вриједности и начела које треба да се заступају и да се његују, да се преносе и да служе као звезда водиља млађим генерацијама који прате тенис и који би желели једног дана да се остваре - истакао је Ђоковић.

Многи се питају због чега српски тенисер и даље игра, с обзиром на то да је свима јасно да је најбољи свих времена, а то и статистика показује.

- Превасходно је то због љубави према тенису, према спорту. Као друго, има и тога што ја мислим да се кроз тенис највише развијам као особа, колико год то чудно звучало, али на тениском терену током меча ја прођем мали милион емоција - што оних најлепших, што оних најгорих, и сумњи, и критика, и екстазе, задовољства, љутне, беса, свега осталог... И у тих неколико сати се понекад чак и срамотим себе кроз шта пролазим и како се понашам, са друге стране какве ми се мисли појављујју. У сваком случају сам поносан што кроз све то могу да прођем на људски и спортски начин и да пружим руку противнику, без обзира на то добио или изгубио. Мислим да су то вредности које спорт шаље и због чега се људи поистовјећују са спортистима. Посебно у индивидуалном спорту, где мораш прво да победиш себе да би победио оног преко пута мреже. То су све те животне лекције кроз које пролазим, а друго, стварно осјећам да мојим професионалним бављењем тениса и даље инспиришем млађе генерација да узму рукет, не само код нас, него и у свету. То је оно што ме покреће, стварно ми даје снагу, привилегована позиција и статус који имам. Ја бих сад волео да сви играју тенис, али био бих задовољан да се баве било којим спортом, са или без лопте, јер активност је кључна, за здравље и за све остало, од најмлађих ногу - поручује Новак Ђоковић.