Новак искрен до коске пред новинарима: "Фрустриран сам"

Нешто после меча је одржао конференцију за медије.

- Увек има нешто да се докаже када изађете на терен, а то је да и даље могу да победим тениски меч. Зависи из које перспективе гледате. Већа перспектива је то да видимо шта сам све успео да остварим и проживео свих ових година на Туру, лако је помислити да сам све остварио и да немам више шта да остварим, али све је то релативно, индивидуално. Краткорочни мајндсет је да се извуче максимала из тог једног дана. То сам урадио данас. Нисам задовољан нивоом тениса, али постоје овакви дани, када не играте најбоље, али пронађете начин. Нећу превише да филозофирам, али и даље волим тај такмичарски осећај и то како се осећам на терену. Доста сам строг према себи јер увек желим да играм на највишем нивоу, али то није могуће увек.И даље имам жељу да се такмичим са клинцима, да немам - не бих се и даље такмичио - рекао је Ђоковић.

О терену на "Ешу" и лоптицама, углавном сви имају различите ставове.

- Мислим да је брзина терена, не сећам се тачно које године су променили подлогу и постало је брже него што је било, али је иста брзина већ доста година уназад. Мислим да су лоптице другачије, да ли је то гума, надуваност, не знам шта је - другачије је. Или је било другачије, али сам чуо да доста играча мисли да коначно има неке константности са лоптицама у УС опен серији турнира и овде. Већина играча са којима сам причао каже да су сада мање-више исте. То је добро чути. И можемо одмах да видимо мање повреда са зглобовима него што смо видели, био је тај несрећни тренд пре годину, две... То је морало озбиљно да се схвати, да нема превише различитости у квалитету лоптица. Колико знам имају две, три фабрике у Кини које производе све лоптице за Тур. Свака промена се остави. А мислим да се ради и о томе колико се налази у остави, да ли предуго остане па се издувају, изгуби се притисак... Осетљиве су то ствари и мора се тиме бавити озбиљно.

Причао је и о значају да има све Слемове.

- Нисам о томе сањао када сам био мали, тада сам сањао о томе да играм и освојим Вимблдон. Све остало што је дошло су ми се појавиле као могућност тек када сам већ неколико година био на Туру. Те 2011. када сам остварио дечачки сан, освојио Вимблдон и постао број 1, наравно да сам био јако задовољан, али сам тада имао само 23, 24 године и рекао сам - океј, и даље морам да играм још 10, 15 година и желим да поставим нове циљеве. А ја сам амбициозан момак. Помислио сам да ако сам те године освојио 3 од 4 Слема и играо полуфинале Ролан Гароса, што не бих то покушао?! Највише сам те 2016. одахнуо. Много притиска сам ставио на себе, пре свега, а причало се од стране свих људи да ли је то та година и томе слично... Тако да кад сам успео помислио сам, океј, успео сам, сад могу да размишљам о нечему другом.

Који су највећи циљеви?

- Не знам, има много дебате о томе шта је највећи изазов у нашем спорту. Из мог искуства, вероватно су две највеће ствари каријерни Слем и златни Слем, уз злато на ОИ, а и то да будем број 1 много година. Слемови су велики циљ сваког играча и узимају много енергије да би се освојили, тако да константно играте довољно добро да бисте се борили за број 1 на свету је можда и ултимативни изазов. Ту је потребна пажња сваком детаљу 24/7, када се ради о физичкој припреми, тренингу, менталној снази. Свему. А на крају дана, сами морате да одрадите посао на терену.

Ноле не делује као да ужива на терену.

- Не ради се о мотивацији, једноставно сам фрустриран својом игром. И онда пролазим кроз свашта интерно, а не желите да знате превише детаља о томе! Покушавам да будем скроз фокусиран, да решим пузлу док сам терену. Није да не уживам у мечу, уживам у борби, али не уживам у томе да не играм добро и зато стављам додатни притисак на мене и мој тим да будем бољи. Данас сам се мучио да пронађем ритам, па зато се нисам превише радовао кад сам освајао поене. Али постараћу се да се радујем више само за тебе следећи пут! Не брините за мене - закључио је највећи тенисер свих времена.