ДЕЈАН СТАНКОВИЋ, АЛИ И ЈОШ ЈЕДАН ЧОВЕК: Овај детаљ из приватног живота Синише Михајловића тешко да сте знали
Породица и кумови за легендарног фудбалера су били светиња.
Прошло је дугих, предугих и претужних годину дана од када нас је заувек напустио човек дечачког осмеха, Синиша Михајловић. Био је то претужан дан за српски и светски фудбал, с обзиром на то да је заувек са велике сцене отишао отац, супруг, саиграч, легендарни фудбалер, али и велики човек. Ипак, једно је сигурно, колико год година да прође, Миха је за живота учинио толико тога да никада, никада неће бити заборављен, његово лик и дело заувек ће нас подсећати да смо били савременици истинске легенде.
НАЖАЛОСТ, ТРОЈИЦА СУ ПРЕМИНУЛА... Где су и шта раде чланови последње наше репрезентације која је одиграла Европско првенство? (ВИДЕО)
У ЛЕЂА МУ ГЛЕДАЈУ КЕЈН, РОНАЛДО И МБАПЕ: Александар Митровић најбољи стрелац на свету (ФОТО)
Поред свега што је урадио на професионалном плану и свих трофеја које је освојио, добро је познато да су Синишу за живота најсрећнијим чинили тренуци које је проводио са породицом и најближим пријатељима. Као дечак сањао је велику породицу, а иза себе је оставио шесторо деце. Супруга Аријана са којом је био у складној љубави више од две деценије, била је његова мирна лука и највећа подршка ...
Поред породице, Синиша је изузетно био везан за мајку Викторију о чему најбоље сведочи чињеница да је његова најстарија ћерка добила име по баби. Поред рођеног брата Дражена, Синиша је за живота често говорио да нема више браће по крви, али има по срцу, а то су његови кумови.
Дугогодишња искрена пријатељства са двојицом фудбалера крунисао је кумством. Мирослав Тањга један је од њих. Поред тога што су пословно сарађивали њих двојицу веже кумство, а колико је та веза јака најбоље говори да је Миха једном од синова дао име Мирослав, а сам Тањга има сина Синишу.
Још један од бивших фудбалера који ће до краја живота имати нераскидиву везу са Синишом је Дејан Станковић. Њих двојица су се упознали када је Станковић имао осамнаест година и до Синишине смрти били су ту увек један за другог.
Дуго се Синиша борио као лав против опаке болести, нажалост леукемија је била јача. Пре равно годину дана изгубио је најважнију утакмицу. Синиша, од срца хвала за све, никада, али никада вас нећемо заборавити.