Белгија изненада великодушно помогла Путину?! Украјина клизи ка финансијском понору, Трамп притиска Зеленског

План је требало да обезбеди финансирање Кијева најмање две године и омогући Украјини стабилност у периоду када се рат на терену поново заоштрава, пише Политицо.

Европски лидери били су толико уверени у договор да су већ расправљали о томе како би Украјина требало да троши новац. Француска је желела да се оружје купује у Европи, док је Финска инсистирала да Зеленски може да набавити опрему где год жели, сматрајући да би превише условљавања само успорило испоруку оружја.

Међутим, када је расправа прекинута без икаквог договора о коришћењу руске имовине, постало је јасно: Белгија, држава са 12 милиона становника, неће дозволити да план било каквог репарационог зајма уопште заживи. За многе у Бриселу то је био шок јер Белгија готово никада не преузима улогу блокатора у европској политици.

Пресудан ударац задао је белгијски премијер Барт Де Вевер, фламански националиста познат по духовитим досеткама и необичном стилу, али овог пута изузетно озбиљан. Упозорио је колеге да је ризик руске одмазде због експропријације њихове државне имовине неодржив.

Ако би Москва добила правни спор против Белгије или Еуроцлеара, белгијског депозитара који држи руска средства, Белгија би сама морала да врати сав новац. "То је потпуно сулудо", рекао је.

Како су сати пролазили, Де Вевер је инсистирао да се завршни закључци самита изнова препишу, бришући сваку референцу на коришћење руске имовине за финансирање Кијева. Белгијска блокада уздрмала је европско јединство у кључном тренутку. Да је договор прошао, европски лидери би послали снажну поруку Владимиру Путину о дугорочној подршци Украјини и сопственој спремности да преузму ризик.

Уместо тога, унутрашње поделе ослабиле су и Зеленског и ЕУ, баш док председник САД Доналд Трамп поново заговара договор са Москвом и мир који многи у Европи сматрају изузетно неповољним за Украјину. Европске дипломате упозоравају да би одлагање финансирања могло ослабити украјинску позицију уочи могуће нове дипломатске иницијативе.

Ситуација остаје замрзнута док се рат приближава прекретници. Украјина клизи ка финансијском понору, Трамп притиска Зеленског да потпише неповољан споразум са Путином, а Белгија и даље блокира европски план. За Кијев, који је већ суочен са ерозијом војних залиха и све споријим испорукама западне помоћи, свака недеља неизвесности много значи.

- Руси се сигурно забављају, рекао је један ЕУ званичник упућен у преговоре.

Лидери ЕУ желе да донесу коначну одлуку на самиту 18. децембра. Али питање остаје: могу ли Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Коста убедити Де Вевера да промени мишљење? Белгија за сада не попушта, а бриселски званичници све отвореније признају да преговори личе на "зид који се не може пробити".

За сада нема знакова попуштања. "Још нисам импресиониран. Нећемо стављати ризике тешке стотине милијарди на белгијска леђа. Ни данас, ни сутра, никад", рекао је Де Вевер у обраћању на телевизији.

Према више од 20 званичника и дипломата који су анонимно описали преговоре за "Политицо", европски план је почео да пуца чим су порасле тензије између Де Вевера и новог немачког канцелара Фридриха Мерца.

Де Вевер је дошао на власт након тешких коалиционих преговора у фебруару, а само три недеље касније Мерц је победио на изборима у Немачкој. Обојица су темпераментни политичари. Мерц је одмах након победе изјавио да Европа мора тежити "пуној независности" од САД и упозорио да би НАТО могао нестати, што је изазвало нервозу међу суседним државама.

У септембру је Мерц додатно узнемирио белгијску страну када је јавно позвао на коришћење замрзнуте руске имовине за Украјину, у тренутку док је Белгија водила интерне осетљиве разговоре са Бриселом. Више извора тврди да је "ишао самостално" и погурао политику у јавност пре него што је Белгија била спремна.

Неколико дана касније и Фон дер Лајен је говорила о иницијативи, уз уверавања да "нема заплене имовине" и да би се средства користила као предујам репарација које ће Русија ионако морати да плати. Подршка је расла, али белгијски приговори били су све гласнији, наводи овај медиј.

Деловало је као да белгијски амбасадор у ЕУ Петер Мурс сигнализира да је Белгија спремна да попусти, али кључни проблем био је то што Мурс је био у директном контакту са премијером. Све одлуке доноси Де Вевер, а он је био чврсто против задирања у Еуроцлеар, кључно белгијско финансијско средиште.

Тек када је стигао на самит, европски лидери су схватили колико је озбиљан. За многе у европским институцијама то је био један од "најгорих комуникационих неспоразума" унутар ЕУ у последњих неколико година.

Сложеност белгијске политике додатно је отежала ситуацију. Де Вевер је усред домаће борбе за договор о буџету од 10 милијарди евра, па је могућност да Белгија једног дана мора Русији да плати чак десет пута више незамислива.

Проблемима доприноси и Вашингтон. Према двојици дипломата, амерички званичници су Бриселу јасно поручили да желе замрзнута средства вратити Русији након мировног споразума и користити их за заједничку обнову Украјине, у којој би САД узео 50 одсто профита.

У европским престоницама то је дочекано са неверицом, али и као упозорење да ће простор за маневрисање ускоро бити још мањи. Трамп све отвореније захтева да Украјина и Русија постигну споразум, што изазива озбиљну забринутост европских влада које страхују да би такав договор био скројен по мери Кремља.

Белгијска страна забринута је и због потенцијалне дестабилизације евра ако се инвеститори уплаше због преседана експропријације имовине. Еуроцлеар, кључна институција, директно лобира код премијеровог кабинета, тврди "Политицо".

Ту су и безбедносне претње. Дронови су у новембру ометали саобраћај изнад Аеродрома Брисел и летели изнад касарни, што су власти протумачиле као могуће руско извиђање. Белгијски званичници нису крили бојазан да би одлука о коришћењу руске имовине могла довести до одмазде "хибридним нападима".

Још једна неизвесност је Виктор Орбан: руска имовина замрзнута је само зато што су свих 27 чланица ЕУ сваких шест месеци гласале за продужење санкција. Ако се Орбан предомисли, имовина би се могла ослободити и Белгија би се поново нашла у средишту финансијске и политичке олује.

ЕУ се приближава кључном самиту, али правно одрживо решење можда ни не постоји. Све опције носе ризике: отварање државних буџета, заједничко задуживање или привремени хитни зајам. Али без договора, Украјина би могла да се суочи са озбиљним колапсом финансијског система.

Естонски министар Јонатан Всовјев упозорава: "Ово није рачуноводствена вежба. Припремамо најважнији Европски савет у модерној историји".

Питање које лебди над Бриселом исто је као и у свакој кризи: може ли Унија од 27 држава, са различитим интересима, унутрашњим проблемима и политичким ривалствима, донети заједничку одлуку кад је најважније?

Један дипломата је сажео одговор без илузија: "То данас нико не може знати".