"Цена овде није Украјина" Шта кочи преговоре?! Стручњаци оцењују: Трампа држе на одстојању, ово су услови Кремља
Кремљ користи тему наводног "прогона" Украјинске православне цркве Московске патријаршије (УПЦ МП) као још један манипулативни мировни услов и инструмент за одуговлачење преговора, наводи се у извештају Института за проучавање рата (ISW).
Руски званичници и даље покушавају да се држе почетних максималистичких захтева руског председника Владимира Путина за окончање рата у Украјини.
Они инсистирају на уклањању такозваних "коренских узрока" рата, истовремено настојећи да одговорност за изостанак мира пребаце на Украјину. У исто време, Москва декларативно исказује спремност за мирно решење искључиво под условима који су повољни за саму Русију, наводи се то у најновијем извештају америчког Института за проучавање рата (ISW), преноси "Главред".
Конкретно, 23. јануара портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да је у даљем току преговора неопходна примена такозване „Енкориџ формуле“.
Аналитичари ISW истичу да се представници руске власти редовно служе нејасноћама у вези са исходима америчко-руског самита на Аљасци у августу 2025. како би створили утисак да су САД и Русија већ постигле заједничко виђење и договоре о завршетку рата у Украјини. Ове изјаве се пласирају у светлу повољном за Москву, уз прећуткивање руских потеза који су, у суштини, усмерени на опструкцију мировног процеса.
У ISW додају да је 24. јануара Министарство спољних послова Русије затражило од Украјине да обустави наводне прогоне Украјинске православне цркве Московске патријаршије, која је подређена Руској православној цркви, наводећи то као један од услова за постизање мира.
- Представници Кремља често захтевају да свако војно или дипломатско окончање рата узме у обзир "коренене узрока" рата. Кремљ овај појам редовно користи као скраћеницу за повратак својим почетним максималистичким оправдањима рата и захтевима, скривајући питање УПЦ МП иза те реторике узрока. Кремљ већ дуго контролише духовну доктрину Руске православне цркве и користи УПЦ МП као своју продужену руку и инструмент руске хибридне ратне стратегије, с циљем наметања руских идеологија украјинском друштву и прогона верских мањина на окупираним територијама Украјине - наводи се у извештају.
У извештају ISW даље се наводи да је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова оптужила Украјину за наводне кораке усмерене ка ескалацији рата и за неспремност да води преговоре, што, према њеним речима, ствара основ да Русија одбије мировни споразум који не испуњава све захтеве Кремља.
Аналитичари наглашавају да Москва користи оптужбе о украјинским ударима као средство за оправдавање одуговлачења преговора и пребацивање одговорности на Кијев. Такође се истиче да су ове изјаве дате у периоду појачаних дипломатских активности, укључујући и уочи телефонског разговора Путина са председником САД Доналдом Трампом.
- Представници Кремља доследно и отворено одбацују све мировне услове осим оних које диктира Русија. Кремљ наставља да показује неспремност да учествује у добронамерним преговорима с циљем окончања рата у Украјини и настоји да прикаже Украјину, а не Русију, као препреку мировном процесу, позивајући се, између осталог, на нејасноће око самита у Енкориџу у августу 2025. и на наводне украјинске ударе по Русији и окупираним територијама Украјине - закључују у ISW.
Како је раније писао "Главред", Путин је заинтересован за очување преговарачког процеса јер сматра да га он постепено приближава жељеном исходу. Такво мишљење изнео је директор Центра за истраживање проблема цивилног друштва, политички аналитичар Виталиј Кулик.
Према његовој процени, крајњи циљ Кремља јесте учвршћивање статуса Русије као суперсиле и спремност других држава да с њом воде садржајан дијалог о формирању новог светског поретка.
- Цена овде није Украјина. Ови преговори нису о Украјини, већ о новом светском поретку. А у таквим преговорима важно је да не буде никакве конкретизације у вези с Украјином. Зато се процес може развлачити и ова игра може да се игра још дуго, држећи Трампа на одстојању - рекао је Кулик.
Истовремено, Москва настоји да овај период искористи за решавање сопствених задатака - постизање одређених договора са САД, ублажавање притиска санкција или чак укидање дела рестриктивних мера.