ДРУГА ЗИМА СТИЖЕ НА ФРОНТ: Украјинци подједнако дрхте од хладноће и страха, МОРАЛ војника знатно ПАО, не хватају се РАДО пушака!

Напади Хамаса на Израел 7. октобра и сукоб у Гази, који је уследио, недељама доминирају светским вестима, а други велики рат у Украјини и даље траје. Пажња се полако враћа на овај фронт, с обзиром на то да долази зима, која би по проценама светских медија могла да донесе и неке промене на том ратишту. Источноевропска зима има дугу историју изазвања пустоши у војним операцијама, наводи "Форбес".

Од давних времена, војске у овом региону морале су да планирају екстремну хладноћу, обилне снежне падавине и ледени терен повезан са зимом, или да ризикују да се суоче са великим препрекама у својим операцијама. То ће свакако бити случај с Украјином и Русијом како се зима приближава. Пошто је ово друга ратна зима, обе земље су спремне да се носе са тешкоћама сезоне и да је искористе у своју корист.

Зима у источној Европи, наводи даље "Форбес", представља огромне препреке за велике војне операције. Временски услови отежавају мобилност војних возила, јер се тешко крећу кроз снегом прекривене и залеђене пределе. Поред тога, старији дизел мотори уобичајени у већини војних возила имају повећане проблеме са одржавањем због хладних температура. У међувремену, пешадијски војници се суочавају са сопственим изазовима са смањеном издржљивошћу, ограниченом видљивошћу и повећаним ризиком од повреда изазваних хладноћом.

Штавише, логистички захтеви борбених дејстава се повећавају током зиме. Јединице на првој линији захтевају знатно више залиха хране и горива како температура пада. Такође, војна возила захтевају појачано одржавање и резервне делове у хладнијим условима. Испорука ових кључних потрепштина постаје опасна због снежних и залеђених путева. А када су путеви проходни, конвоји за снабдевање су ограничени на очишћене руте, што их чини подложним непријатељској артиљерији.

Зима такође утиче на морал војника. Екстремна хладноћа и сурови услови чине живот на бојном пољу изазовним, што доводи до промрзлина, хипотермије и других проблема повезаних са хладноћом. Бежећи од стихије, војници ће се гурнути у затвореном простору, омогућавајући да се болести брзо шире кроз њихове редове. Дуготрајна нелагодност улива осећај безнађа међу војницима, нагризајући њихову одлучност. Поред тога, зимска тама погоршава осећај изолације, појачавајући емоционални напор одвајања од породице током сезоне празника.

Упркос овим изазовима, украјинска контраофанзива ће се вероватно наставити, иако споријим темпом, наводи "Форбес". Уместо да спроводи нападе великих размера, Украјина ће се фокусирати на циљане ударе како би на пролеће поставила терен за веће нападе. Ови циљани удари могу бити брзи, смањујући потрошњу ресурса и минимизирајући изложеност војника тешким условима. Штавише, ови удари могу користити беспилотне летелице и сличне системе како би смањили изложеност војника. Слично као и прошле године, ове операције ће укључивати гађање руских линија снабдевања, даље смањење руске мобилности, повећање логистичких изазова и смањење морала руских војника.

"The Цонсерватион", пак, наводи да се са доласком зиме и украјинске и руске трупе спремају за нову фазу рата.

Температуре смрзавања, које понекад могу пасти и до -20°Ц, могу ометати перформансе оружја и војне опреме. Муниција може изгубити одзив и прецизност, што значи да је потребно више. Повећава се хабање опреме и смањује век трајања батерија, што доводи до повећаног одржавања, које је такође теже зими.

Дроновима, посебно мањим, као што је серија "ЂИ Мавиц" коју користе украјинске трупе, постаје теже да раде на ниским температурама и ветру или снегу, смањујући могућности надзора.

Али ови услови такође могу ограничити кретање и употребу тешке опреме, као што су тенкови и (посебно вучена) артиљерија. Ово може директно утицати на војне операције јер је мобилност кључна у рату, тако да трупе могу напредовати или се повлачити. Зимско време ризикује да "закључа" линије фронта.

Зимски пејзажи, снег и недостатак лишћа захтевају нове врсте камуфлаже како би се спречило откривање од стране непријатељских снага. Други ограничавајући фактор зими је ризик од промрзлина и хипотермије међу војницима, додаје "The Цонсерватион".

Осим физичких ефеката, влага и хладноћа такође могу утицати на морал трупа. Иако је ово психолошки фактор, његов значај не треба потцењивати јер низак морал може довести до смањења борбене ефикасности.

Да би се ово избегло, неопходно је предузети припремне мере и за особље и за опрему, јер то може много допринети успеху у зимским кампањама. То укључује не само прелазак на зимске униформе, већ обуку за рад у зимском периоду, као и припрему опреме за ниже температуре.

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је његова земља спремна да настави војне операције током зиме. Руски званичници су изјавили да су такође спремни за зимски рат, а руски министар одбране Сергеј Шојгу посетио је руске трупе стациониране у јужном Доњецку како би испитао спремност трупа.

За Украјину, можда највеће потешкоће укључују не само релативну хладноћу, већ и оштећену енергетску инфраструктуру земље. Ово може имати дубок утицај на војне операције, јер би, на пример, недостатак струје могао да угрози све, од комуникација до оперативних капацитета пољских болница. Због тога је Зеленски нагласио потребу за постављањем више противваздушне одбране како би се спречило да Руси униште енергетску мрежу Украјине, закључује "The Цонсерватион".

С друге стране, "Финанциал Тимес" је објавио превиђање Криса Милера, дописника тог листа из Украјине, о томе каква је ситуација на фронту и предвиђањима за другу зиму.

- Сви знају да када снег почне и температура падне, Руси ће поново почети да бомбардују пројектилима и дроновима - каже Милер, који покрива тај регион од 2015.

Како наводи Милер, морал слаби, финансирање пресушује, регрутовање је борба за себе, а постоји и латентан страх да ће овај рат бити "заборављен", чему се Украјинци нису надали.

Почетком године Украјина је управо поново заузела кључне области као што је област Харкова на истоку земље. Али, офанзива овог лета није прошла тако добро, са само неколико малих добитака, каже он.

- Морал је прилично низак. Они и даље свакодневно губе људе, војнике, цивиле, верује се да је број погинулих више од 70.000 на украјинској страни и 120.000 до 130.000 рањених, то су огромне бројке - наводи Милер.

Раније овог месеца, украјински главнокомандујући Валериј Залужни описао је рат као ћорсокак, што је изазвало оштар укор украјинског председника Володимира Зеленског.

- Свуда дуж линије фронта од 1.000 километара нема где нема експлозија и пуцњаве. Још има много активности, али технологије које користе обе стране су релативно уједначене. Свака војска се бори да добије предност над другом - наводи Милер.

Да би се ситуација променила, Кијеву ће бити потребна већа финансијска подршка, али изгледи да се Доналд Трамп врати у Белу кућу забрињавају Украјинце.

- Овде се сви сећају злогласног телефонског разговора Трамп-Зеленски - каже Милер, мислећи на позив из 2019. када је тадашњи председник САД Доналд Трамп изнео идеју да се помоћ Украјини условљава истрагом против Џоа Бајдена и његовог сина Хантера о пословању у Украјини.

- Они немају илузија када је Трамп у питању. Знају да стална дугорочна подршка Америке, а можда чак и подршка НАТО-а, зависи од Трамповог пораза следеће године - каже он.

У Украјини такође понестаје војника, додаје Милер. На почетку рата није недостајало људи који су се добровољно пријавили. Милер се присећа да му је пријатељ кроз смех причао о свом 18-годишњем нећаку који се појавио у полицијској станици желећи да се придружи борби, само да би му рекли: "Извини, човече, немамо више ни места ни оружја да поделимо."

Две године касније, ситуација се драстично променила.

- Нико не скаче са софе и не трчи кроз врата да оде у регрутни центар да проведе хладну зиму када се пуца на њега - закључује Милер.

Ројтерс, пак, наводи да се украјинске снаге боре с исцрпљеношћу, како рат улази у своју другу зиму.

- Борили смо се 20 сати. Нон-стоп напади, евакуације... И све смо то успели. Нисмо баш свежи, а тренутно треба да смогнемо снаге - рекао је за ту агенцију један украјински војник.

Његов опис недавних сукоба и умор који он и његова јединица доживљавају, наглашавају огроман притисак који рат, који сада траје 21 месец, ставља на ограничене ресурсе Украјине и њене трупе.

Војници такође знају да Русија има далеко већу војску и више оружја и муниције, што поставља непријатно питање како Украјина може да одбије освајаче једном заувек у најкрвавијем европском сукобу од Другог светског рата, наводи Ројтерс.

Мајкл Кофман, виши сарадник Карнегијеве задужбине за међународни мир, рекао је да је сукоб достигао "прелазну фазу" у којој обе стране држе иницијативу у различитим деловима фронта.

- Све у свему, офанзива Украјине на југу је или кулминирала или ће ускоро - рекао је он.

Кључне битке дуж фронта који се протеже готово 1.000 км бесне око источних градова Бахмута, Авдијевке и Купјанска, док се два главна напада одвијају на југу, један код Орихива и други јужно од Велике Новосилке.

Украјинци сматрају да ће артиљерија остати кључно оружје у зимском периоду, као и да је била ефикаснија када су мете биле статичне, а голо дрвеће је пружало мало камуфлаже за трупе на земљи, што је погодило обе стране.

Далеко од бојног поља, Украјина је покушала да избаци из строја руску противваздушну одбрану, авионе и поморску имовину користећи ракете дугог домета које је испоручио Запад, надајући се да такви напади отежавају непријатељу да подржи трупе на линији фронта.

Русија је, у међувремену, наставила са бомбардовањем Украјине користећи беспилотне летелице и ракете у, како Мосвка наводи, циљаној војној кампањи, али која је убила хиљаде цивила и уништила инфраструктуру која је витална за грејање, струју и транспорт.

У шумама око Лајмана, Захид, 26-годишњи официр, рекао је да ће следећа фаза рата бити тешка и прави тест карактера за војску.

- Ми смо исцрпљени, они су исцрпљени. Али има их више, и имају више опреме.

И АП се бави овом темом, наводећи да Украјинци припремају дрва и свеће, очекујући да ће и ове зиме доћи до руских напада на енергетску мрежу.

Како наводи ова агенција, продаја генератора је "експлодирала" крајем лета. Неки, који то могу да приуште, уложили су у соларне панеле. Други купују свеће, батерије, батеријске лампе и преносиве фењере и праве залихе компактних канистера за гас, максимално искориштавајући снижене цене.

Прошла зима је, подсећа АП, проглашена за најизазовнију у историји украјинског енергетског система, са више од 1.200 пројектила и дронова које су Руси испалили на електране, према украјинском државном оператеру електромреже Укренерго.

Ти удари су утицали на готово половину енергетских капацитета Украјине. Људи су били приморани да издрже сате без струје и воде током најхладнијих месеци у, како су украјински званичници описали, "енергетском терору".

Милиони људи широм Украјине морали су да науче да раде, живе и покривају своје основне потребе без ослањања на струју. Очекује се да ће се нешто слично десити и ове зиме.

Вести из Украјине читајте ОВДЕ.