Ево колико територије Украјина губи ако пристане на амерички мировни план: Путин би добио земљу величине Луксембурга, а да ни не мора да се бори за њу

Спровођење америчког мировног плана у његовом садашњем облику могло би резултирати тиме да Русија добије територију готово величине Луксембурга, а да не мора да се бори за њу, према прорачунима француске новинске агенције АФП заснованим на подацима Института за проучавање рата (ИСВ).

„Америчка иницијатива, у коју је видео АФП, позива на повлачење украјинске војске са територије коју још увек контролише, што би довело до нето добитка од приближно 2.300 квадратних километара за Москву, подручја готово величине Луксембурга (2.590 квадратних километара)“, навела је француска агенција.

Према плану, Украјина би се одрекла скоро 5.000 квадратних километара у Доњецкој области и 45 квадратних километара у Луганској области. Заузврат, Москва би вратила скоро 2.000 квадратних километара у Харковској области, 450 у Дњепропетровској области, 300 у Сумској области и 20 у Черниговској области.

„На крају крајева, план који је предложио Вашингтон би ефикасно уступио 20 одсто украјинске територије да би вратио мање од 0,5 одсто“, пише АФП.

Шта каже мировни план?

Планирана размена територија објашњена је у члану 21 мировног плана:

Крим, Луганск и Доњецк биће признати као де факто руски, укључујући и од стране САД; У Херсону и Запорожју, тренутна линија се „замрзава“; Русија ће се повући из других договорених подручја; Украјинске снаге ће се повући из дела Доњецке области који контролишу; то подручје постаје демилитаризована тампон зона, међународно призната као територија Руске Федерације; руским снагама није дозвољен улазак у тампон зону.

И Русија и Украјина би морале да се обавежу да неће мењати нове територијалне аранжмане силом. План предвиђа да Сједињене Државе пруже безбедносне гаранције Украјини. Међутим, ако Украјина нападне Русију, гаранција се прекида. Ако Русија нападне Украјину, успоставља се одлучан војни одговор, све глобалне санкције се враћају и све погодности споразума се укидају.

Економиста: Овим темпом, Русима је потребно још 103 године да окупирају Украјину

Часопис „Економист“ је недавно израчунао да би, ако руска офанзива настави садашњим темпом, Русији требало до јуна 2030. да потпуно окупира Луганску, Доњецку, Херсонску и Запорошку област, а још 103 године да окупира целу Украјину.

„Од стабилизације линија фронта након завршетка прве украјинске контраофанзиве у октобру 2022. године, оне се једва помериле. Ниједан већи град није променио власника“, написао је Економист. Од маја ове године, када је покренула велику офанзиву на линији фронта, Русија је заузела само 0,4% украјинске територије, према прорачунима Економиста, и није постигла никакве озбиљне циљеве.

Економист је нагласио да Русија плаћа огромну цену за минималне добитке на бојном пољу.

„Наша мета-процена сугерише да су од почетка инвазије великих размера до јануара ове године, руски губици износили 640.000-877.000 војника, од којих је 137.000-228.000 погинуло. До 13. октобра, ови бројеви су се повећали за скоро 60%, на 984.000-1.438.000 жртава, укључујући 190.000-480.000 мртвих.“

„Наши груби прорачуни указују да војници погинули у рату чине 0,5%-1,2% мушкараца млађих од 60 година у Русији пре рата, у поређењу са 0,6%-1,3% за Украјину“, наводи се у чланку часописа „Економист“.

„Економист“ је такође оценио да је изненадни пробој украјинских одбрамбених линија мало вероватан, јер је „надзор, у комбинацији са прецизним оружјем дугог домета, учинио гомилање снага близу линије фронта самоубилачким“.

Зеленски: Ово је један од најтежих тренутака у нашој историји

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је јуче да Украјина доживљава један од најтежих тренутака у својој историји јер се суочава са тешким избором.

„Ово је један од најтежих тренутака у нашој историји. Притисак на Украјину је интензиван као нико други са чим смо се икада суочили. Украјина се може суочити са веома тешким избором: или губитком достојанства или ризиком од губитка кључног партнера.“

„Или са сложеним планом од 28 тачака или са изузетно оштром зимом, најсуровијом, и даљим ризицима. Живот без слободе, без достојанства, без правде, у коме се од нас очекује да верујемо земљи која нас је већ два пута напала. Од нас ће се очекивати одговор“, напоменуо је.

Најавио је да ће Украјина брзо деловати. Инсистирао је да се морају узети у обзир национални интереси Украјине.

„Не дајемо гласне изјаве. Сарађиваћемо мирно са Америком и свим нашим партнерима. Биће конструктивне потраге за решењима са нашим кључним партнером. Изнећу аргументе, покушаћу да убедим, понудићу алтернативе, али свакако нећемо давати непријатељу никакву основу да каже да Украјина не жели мир, да Украјина омета процес или да Украјина није спремна за дипломатију“, рекао је он.

Србија Данас/АФП/Агенције