Финансирање рата у Украјини многе ће скупо да кошта: Русија повлачи нови потез, ево шта планирају

Руска влада пројектовала је буџетски дефицит од око два одсто бруто домаћег производа у наредне три године и предложила низ повећања пореза како би одржала војну потрошњу, показују материјали Министарства финансија објављени у четвртак.

Влада је размотрила нацрт буџета, који мора да пошаље парламенту пре 1. октобра. Навела је да су потребе одбране и безбедности "стратешки приоритет" новог буџета.

- Планирана средства омогућиће опремање оружаних снага неопходним наоружањем и војном опремом, модернизацију одбрамбених предузећа и исплату новчаних накнада војним лицима - саопштило је Министарство.

Трошкови рата у Украјини, који траје четири и по године, све су већи за Русију, док је привредни раст прошле године нагло успорио и приближио се нули, а влада је морала да повећа порезе и задуживање како би финансирала ратне напоре.

Русија се ове године суочила и са додатним притиском због украјинских напада дроновима на инфраструктуру и рафинерије. Москва је морала да издвоји неутврђене износе за одбрану од дронова, поправке и увоз горива како би одговорила на несташице широм земље.

Буџетски дефицит расте, влада предлаже нове порезе

Државни приходи у 2027. години пројектовани су на 43,3 билиона рубаља, односно око 509 милијарди долара, док би расходи требало да достигну 48,8 билиона рубаља. То би оставило дефицит у висини од 2,2 одсто БДП-а, у поређењу са 1,2 одсто БДП-а колико је било предвиђено у ранијим трогодишњим пројекцијама.

У оквиру припреме новог буџета, Министарство економије благо је повећало прогнозу привредног раста за ову годину са 0,4 на 0,6 одсто због снажне потрошње, али је упозорило да би одређени ризици могли додатно да успоре раст.

Повећана је и процена просечне овогодишње цене руске нафте типа "уралс" са 59 на 61,2 долара по барелу. Министарство је навело да би стварна цена могла бити и виша, што би донело додатне приходе државном буџету.

Русија је истовремено смањила прогнозе производње и извоза природног гаса и сирове нафте због погоршаних односа са Европом, која је некада била њено кључно тржиште за извоз енергената.

Русија је већ ове године повећала порезе како би одржала војну потрошњу, док су званичници током године покушавали да увере јавност да нових повећања неће бити.

Међутим, Министарство финансија је у четвртак предложило повећање пореза на оно што описује као прекомерне профите у секторима метала и ђубрива због високих цена на светском тржишту, као и повећање пореза на прекограничну електронску трговину.

Предложено је и повећање пореских стопа на такозване "пасивне" приходе грађана од улагања у хартије од вредности, продаје некретнина и камата на банкарске депозите. Министарство процењује да би ова мера погодила око четири милиона људи.

Индустрија се смањује, инвестиције нагло падају

Очекује се да ће руска индустријска производња ове године пасти за 0,2 одсто, што би представљало први пад од 2020. године, када је избила пандемија коронавируса. Раније је био пројектован раст од 0,6 одсто, показују нове владине прогнозе.

Влада је повећала прогнозу инфлације за 2026. са 5,2 на 6,8 одсто, чиме се процена приближила прогнози руске централне банке. До корекције је дошло након напада дроновима на рафинерије, који су довели до несташица горива и раста цена.

Капиталне инвестиције, погођене високим каматним стопама и западним санкцијама, требало би да падну за 5,4 одсто ове године. То би био највећи пад од економске кризе 2015. године, када су инвестиције пале за 10,1 одсто.

Првобитно је за ову годину био предвиђен знатно мањи пад инвестиција од 1,5 одсто. Министарство економије за 2027. очекује готово стагнацију, односно раст инвестиција од само 0,2 одсто, у поређењу са ранијом прогнозом од два одсто.

Подаци истовремено показују да би лична потрошња могла да пружи одређену подршку руској економији. Прогноза раста малопродаје повећана је са 0,8 на 4,6 одсто, док је очекивани раст реалних зарада повећан са 2,2 на четири одсто.