СВЕ ВЕЋА ТЕНЗИЈА МЕЂУ ЧЛАНИЦАМА ЕУ ЗБОГ ОВАКВОГ ПУТИНОВОГ ПОТЕЗА: Шта Русији доноси одлука да се гас плаћа у РУБЉАМА
Руски гигант Гаспром рекао је да више неће достављати природни гас Пољској и Бугарској јер априлске уплате нису извршиле у руским рубљама, као што је захтевао председник Владимир Путин.
Русија је у среду отворила нови фронт у рату у Украјини пресекавши доток гаса у две земље Европске уније, што је драматична ескалација сукоба са више који све више постаје шира битка са Западом. Дан након што су Америка и други западни савезници обећали да ће повећати војну подршку Украјини, Кремљ је повећао улог користећи свој најважнији извоз.
НА ХИЉАДЕ ТЕЛА У МАРИЈУПОЉУ НИЈЕ ПОКУПЉЕНО: С порастом температура граду прети катастрофа невиђених размера
"ВАШИНГТОН ЖЕЛИ ДА УЈЕДИНИ ПОЉСКУ И УКРАЈИНУ" Шеф руске обавештајне службе тврди: Распоредиће "МИРОВНЕ СНАГЕ"
"ВЕОМА СМО БЛИЗУ НУКЛЕАРНОГ РАТА" Пуковник тврди да ће сукоб бити окончан тек након пада овог града
У меморандуму, руски гигант Гаспром рекао је да више неће достављати природни гас Пољској и Бугарској јер априлске уплате нису извршиле у руским рубљама, као што је захтевао председник Владимир Путин.
Руски лидер је крајем марта донео одлуку да "непријатељске" земље гас морају да плаћају у рубљама, постављајући рок до 31. марта. Међутим, тај датум је дошао и прошао, а гас је наставио да тече у нормалним количинама, па су се појавиле разне теорије - од тврдњи да Путин чека парави тренутак да "заврне славину", до тога да је све био блеф.
Ипак, Путин је у среду ујутру испунио своју претњу, изазвавши прави политички и економски потрес. Европске владе редом осуђују тај потез као "уцену", а цене гаса у Европи су скочиле за 23 одсто већ сат времена након вести из Русије.
Зашто Русија захтева плаћење у рубљи
"Гардијан" је прошлог месеца покушао да одговори на питање зашто је плаћање руског извоза у рубљама постало главно питање за Кремљ, и да ли би Путин могао да прошири план на извоз нафте, житарица, ђубрива, угља, метала и других кључних роба.
Од почетка рата са Украјином вредност рубље је драматично пала са око 85 евра на 110. Само интервенцијом руске Централне банке успела је да дође до вредности од 94,1 евро. Са рубљом на тако ниском нивоу, руски извоз је доносио значајно мање новца.
Више вреднована рубља не само да ће донети више готовине, већ је и ствар поноса Москве да земље пристану да плате руски извоз у руској валути. Већи фонд рубље, генерисан тражњом страних земаља и компанија за руском робом, омогућио би Москви да оспори доминацију америчког долара на глобалним тржиштима, мада није јасно да ли би Кина подржала такав план.
Неки аналитичари су такође истакли да су долар и евро мање корисни Москви у тренутку када се суочава са оштрим санкцијама. На пример, када је остала без приступа доларима и еврима преко међународних берзи, Русија је такође предложила да камате на своје дугове деноминиране у еврима плаћа рубљама.
Сада Кремљ разматра планове да сва извозна продаја буде у рубљама, искоришћавајући свој готово па монопол у основним сировинама за производне процесе, од ђубрива до аутомобила.
Један пример је паладијум, који аутомобилске компаније користе за производњу каталитичких претварача. Око 40 одсто светске понуде метала долази из Русије, а 90 одсто руске производње иде у аутомобилску индустрију.
Ако су произвођачи аутомобила приморани да бирају између куповине паладијума у рубљама или тражења залиха негде другде, вероватно ће им политичари, који желе да изолују Русију, рећи да потраже на другом месту. Међутим, тај потез би скупо платили, јер би највероватније дошло до рационализације и затварања фабрика аутомобила.
Ко је пристао да плаћа гас у рубљама?
Руска листа "непријатељских" земаља састављена је од држава које су јој увеле санкције. Послове са компанијама и појединцима из тих земаља мора да одобри специјална владина комисија.
Међу земљама су Америка, чланице ЕУ, Велика Британија, Јапан, Канада, Норвешка, Сингапур, Јужна Кореја, Швајцарска и Украјина. Неке, укључујући Америку и Норвешку, не купују руски гас.
На Путинову одлуку крајем марта први су реаговали Берлин и Париз. Француски председник Емануел Макрон рекао је да руски потез "није у складу са оним што је потписано и не видим зашто бисмо га применили". Слично је поновио и немачки канцелар Олаф Шолц, рекавши да постојећи уговори то не предвиђају и да Берлин неће плаћати гас у руској валути.
Инсистирање Кремља да се садашњи уговори у еврима и доларима промене у рубље су у супротности са међународним протоколима. Гаспром се на то њије позивао чак ни током Хладног рата када су тензије између Совјетског Савеза и Запада биле на врхунцу.
Немачки јавни радио Дојчландфунк назива Путиново инсистирање на рубљама "паметним шаховским потезом" јер ставља Немачку и друге земље ЕУ пред избор између "куге и колере". Ако би стварно плаћале у рубљама, драстично би ојачале руску валуту и тамошњу Централну банку, чиме би подрили сопствене економске санкције. У супротном, велико је питање да ли би европске економије успеле да преживе ембарго на руске енергенте.
До сада је у ЕУ једино Мађарска отворено пристала да плаћа руски гас у рубљама. Министар спољних послова Петер Сијарто тврди да земља има решење које "неће нарушити ЕУ санкције", али је реакција у Бриселу свакако била бурна.
Словачки министар економије Ручард Сулик рекао је недавно да његова земља "не може да приушти" да остане без руског гаса и да ће га плаћати рубљама ако буде потребно, али се након тога огласио премијер Едвард Хегер рекавши да ће Словачка бити "јединствена" са другим ЕУ чланицама у одбацивању руског захтева.
У среду су се појавиле вести да се Аустрија повиновала условима Русије у плаћању гаса, али је канцелар Карл Нехамер то касније демантовао као лажне информације. Нехамер тврди да Аустрија, која увози око 80 одсто гаса из Русије, и даље плаћања врши у еврима.
Ипак, десет неименованих европских купаца руског гаса отворило је рачуне код Гаспром банке, а четири су већ платила гас у рубљама, пише у среду "Блумберг" позивајући се на упућене изворе.