Хаос и узбуна у ваздуху: Украјина напала НАТО државу (ВИДЕО)
Летонија је поново морала да диже авионе НАТО због дрона који је ушао у њен ваздушни простор, а инцидент је одмах отворио исто питање које већ месецима нервира Ригу - Како летелице из рата у Украјини успевају да прелете границу чланице Алијансе?
Према наводима летонског јавног сервиса ЛСМ, Министарство одбране Летоније је око 6 сати по московском времену пријавило могућу претњу у ваздушном простору. Режим ваздушне опасности уведен је у Алуксненском, Балвском, Краславском, Лудзенском и Резекненском крају.
Дрон је, према доступним информацијама, виђен изнад села Кубулова у Лудзенском крају, свега око 15 километара од границе са Русијом. Летонске оружане снаге касније су саопштиле да је беспилотна летелица ушла преко границе са Белорусијом, а затим напустила територију Летоније преко границе са Русијом.
НАТО авијација полетела због „непознатог“ дрона
Локалне власти су саопштиле да је због инцидента активирана ваздушна узбуна у пет источних региона земље, док је авијација НАТО подигнута у складу са процедурама за заштиту ваздушног простора.
Летонија се већ суочавала са сличним инцидентима. Почетком маја, летитонско Министарство одбране објавило је да су беспилотне летелице ушле у ваздушни простор земље, а два дрона су пала на територији Летоније. Тада су авиони НАТО из мисије заштите ваздушног простора Балтика патролирали дуж источне границе неколико сати.
Још један инцидент забележен је у марту, када је дрон пао у Краславском крају. Летонски председник Едгарс Ринкевичс тада је потврдио да је реч о украјинској беспилотној летелици која је била део координисане украјинске операције против руских циљева.
Управо зато се најновији случај у Риги не доживљава као изолована епизода. Сваки нови улазак дрона у летонски ваздушни простор додатно храни сумњу да источна граница НАТО није довољно заштићена од летелица које скрену са курса, изгубе контролу или буду ометене електронским ратовањем.
Политички земљотрес после ранијих упада
Проблем је већ прерастао војну димензију. Летонска влада је недавно пала после кризе изазване поновљеним инцидентима са украјинским дроновима који су завршавали на територији земље. Премијерка Евика Силиња поднела је оставку након сукоба унутар коалиције и притиска због безбедности ваздушног простора, док је претходно смењен и министар одбране Андрис Спрудс.
Тај политички лом показује колико су овакви инциденти осетљиви за једну балтичку чланицу НАТО. Летонија јавно подржава Украјину, али када украјински дронови заврше изнад летонских села, код границе са Русијом и Белорусијом, подршка Кијеву долази у судар са питањем сопствене безбедности.
У Риги се сада све гласније тражи јаснији систем реаговања: брже обавештавање становништва, боља противваздушна одбрана, ефикаснија електронска заштита и јасна правила када се дрон обара, а када само прати.
За НАТО, ово је непријатна ситуација. Алијанса формално штити ваздушни простор Балтика, али беспилотне летелице ниске висине и нејасног порекла показују да класична авијација није увек најбржи одговор на нову врсту претње.
Летонија је зато поново добила исти сценарио: узбуна у пограничним регионима, НАТО авиони у ваздуху, непознати дрон на радару и јавност која чека објашњење како је летелица уопште прешла границу.
Најновији инцидент неће нужно изазвати директну војну кризу, али ће додатно појачати притисак на власти у Риги и НАТО команду. Рат у Украјини још једном је прешао границу, макар у облику залуталог дрона, и показао да балтичке државе више немају луксуз да такве случајеве третирају као техничку грешку.
