Кијев на ивици пропасти?! Зеленски ушао у сукоб са Кличком: Драматична ситуација у престоници: "Све ово мора хитно бити исправљено"

Након руског напада 9. јануара, становници су остали без грејања, топле воде и струје, што је изазвало отворени сукоб између председника Володимира Зеленског и градоначелника Виталија Кличка око одговорности за ситуацију у граду, извештава "Kyiv Индепендент".

Проблеми са инфраструктуром, попут залеђених тротоара и пуцања цеви, карактеристика су града под градоначелником Кличком, али су недавни руски напади довели град на ивицу колапса.

Председник Зеленски је јавно критиковао градске власти, описујући ситуацију у Кијеву као „посебно тешку“. Упоредио је спремност престонице са спремношћу других градова, попут тешко бомбардованог Харкова, рекавши да су боље припремљени да се носе са последицама руских напада.

- Кијев је, нажалост, урадио много мање – премало је урађено у престоници. Чак ни у последњих неколико дана нисам видео довољно напора – све ово мора хитно бити исправљено, рекао је Зеленски 14. јануара.

Кличко је одбацио оптужбе као „неосноване“ и политизоване, тврдећи да влада није успела да координира заједнички одговор на кризу.

Стручњаци сматрају да су и централне и локалне власти одговорне за кризу. Викторија Војцицкаја, чланица надзорног одбора института „Градимо Украјину“, рекла је за "Kyiv Индепендент": "Град није био спреман".

- Много тога је могло да се уради. Али изгледа као да су се сви гледали једни у друге, спремни да окриве другу страну за тешкоће кроз које сада пролазе обични људи, додала је. Војцитска такође сматра да је централна влада требало да преузме одговорност за припрему земље за најгоре сценарије. „Већ неколико година имамо ванредно стање у енергетском сектору, тако да смо давно требали да променимо статус кво управљања овом ситуацијом“, рекла је.

Према речима заменика премијера Олексија Кулебе, кијевске власти нису успеле да успоставе резервни систем напајања, критична инфраструктура није имала алтернативне изворе енергије, а није било отворене комуникације са становницима о томе шта да раде у случају нестанка струје.

Јавни сукоб између председника и градоначелника је наставак политичког сукоба који траје од 2019. године. Посматрачи то виде као борбу за контролу над престоницом и њеним финансијама, такође указујући на Кличкове председничке амбиције.

Управљање Кијевом је компликовано његовим двоструким статусом града и региона. Градоначелник се бира, али историјски гледано, председник га такође именује на чело Градске државне администрације Кијева. Иако Кличко обавља обе позиције, током рата Зеленски је именовао Тимура Ткаченка за шефа Војне администрације Кијева, што је довело до нејасне поделе власти и поткопавања ефикасне управе. Кличко је оптужио Ткаченка да покушава да узурпира овлашћења градоначелника, а такође је изјавио да није имао личне састанке са Зеленским од почетка рата.

Кијев има највећи локални буџет у Украјини и има суфицит. Викторија тврди да је Кличко „неодговорно трошио новац“, укључујући и реновирање паркова, уместо на приоритете. Упркос својој популарности у иностранству, Кличко се често суочавао са критикама код куће због управљања градом, а његов углед је нарушен оптужбама за корупцију и незакониту градњу повезану са његовим сарадницима.

Олена Павленко из Института ДиКси групе напомиње да су многи међународни пројекти помогли Кијеву са генераторима и опремом за грејање. „Питање је колико је инсталирано и да ли је уништено раније или не“, рекла је она.

Сукоб је ескалирао 2023. године, када је Зеленски наводно разматрао отпуштање Кличка након што су три особе погинуле у близини закључаног склоништа током руског напада. Павленко сада предлаже да истраге и казне треба да сачекају. „Ако се фокусирамо на проналажење криваца и њихово кажњавање усред зиме, мислим да бисмо могли да останемо без грејања“, рекла је она. „Предложила бих да се ове истраге и казне одрже барем док се не заврши сезона грејања.“