КИНА ИСКОРИСТИЛА ПОПУСТ: Познат НОВИ главни добављач нафте Пекингу
Саудијска Арабија више није главни кинески снабдевач сировом нафтом.
То је поново постала Русија, после 19 месеци.
У мају је кинески увоз из Русије достигао рекордних 8,42 милиона тона, што је 55 одсто више него годину дана раније, саопштила је кинеска Општа царинска управа. У односу на април, према писању Гардијана, дневни увоз је порастао за скоро четвртину, са 1,59 на око два милиона барела дневно.
"Одлуку сам донео смирено и промишљено": Објављени делови писама која је Праљак послао породици
"ПРИПРЕМИТЕ СЕ ЗА РАТ СА РУСИЈОМ" Британски војни врх издао наређење војницима краљевства
ШОКАНТАН ОБРТ, МАЂАРСКА ПОНУДИЛА СВОЈУ ТЕРИТОРИЈУ: Украјинци се ОВОМЕ нису надали
Кина је највећи светски увозник нафте, а њене потребе су порасле у мају, па је укупан увоз повећан за 12 одсто у односу на исти месец прошле године. Иако знатно спорије, повећан је и увоз из Саудијске Арабије, девет одсто већи него пре годину дана на 7,82 милиона тона или 1,84 милиона барела дневно.
Али то је мање него у априлу, када је увоз из те земље износио 2,17 милиона барела дневно. Последњи подаци такође показују да је Кина прошлог месеца увезла 260.000 тона иранске сирове нафте. Ово је трећа пошиљка из Ирана од децембра, што само потврђује да, упркос америчким санкцијама, Кина наставља да купује нафту од те земље.
После напада на Украјину и санкција западних земаља уведених Москви, кинеске рафинерије су искористиле попусте од око 30 одсто које је дала Русија. Тако је значајно повећана употреба нафтовода Сибир-Пацифик.
- Кинеске компаније, укључујући државне рафинеријске гиганте Синопец и Зхенхуа Оил, повећале су куповину руске нафте, привучене великим попустима након што су се велике западне нафтне и трговачке компаније повукле због санкција - пише Гардијан.
Истовремено, помогла је Русији да задржи пуну касу упркос санкцијама. У мају су приходи од извоза нафте износили око 20 милијарди долара. Важну улогу одиграо је и раст цена нафте - за годину дана порасла за 60 одсто, на око 112 долара по барелу.
Иако је Кина у почетку избегавала било какав коментар о рату, критиковала је санкције Русији као „финансијски тероризам“ и „економско наоружање“ и осудила продају оружја Украјини од стране Сједињених Држава и Британије.
Чињеница да је Русија тренутно главни нафтни партнер Кине такође се тумачи као суптилно позиционирање око рата у Украјини и подршка Владимиру Путину.