Ко ће то да плати? Европа отвара касу: Одобрен зајам Украјини у вредности од 90 милијарди евра

Украјински председник Володимир Зеленски поздравио је данас коначну потврду Европске уније о зајму од 90 милијарди евра његовој земљи.

Овај зајам "ће ојачати нашу војску, учинити Украјину отпорнијом и омогућити нам да испунимо своје друштвене обавезе према Украјинцима", напоменуо је он у објави на Фејсбуку.

- Важно је да Украјина добије овај ниво финансијске сигурности након више од четири године рата у пуном обиму - додао је.

У поруци захвалности на друштвеној мрежи X, министар енергетике Денис Шмихал је нагласио да ће кредит допринети енергетској безбедности земље и изразио жељу да се прве исплате изврше већ у мају. 

- Ова средства ће нам помоћи да одржимо енергетски систем, заштитимо критичну инфраструктуру и убрзамо реконструкцију - рекао је.

Украјински енергетски систем је ове зиме био мета честих руских напада, оштетивши бројне објекте и оставивши стотине хиљада домаћинстава у мраку и хладноћи.  

- Рачунамо на брзу имплементацију како би средства могла почети да стижу у Украјину већ у мају. Благовремена подршка је кључна за одржавање отпорности нашег енергетског система - рекао је министар.

Европска унија је данас дефинитивно отплатила кредит Украјини од 90 милијарди евра, као и нове санкције против Русије, након што је Мађарска повукла свој вето. Две трећине кредита од 90 милијарди евра, односно 60 милијарди, намењено је војној помоћи, а 30 милијарди за подршку украјинском буџету како би се обезбедило континуирано функционисање државе и основних јавних служби.

Мађарска, Чешка и Словачка су се изузеле и неће учествовати у плаћању камата

Украјина би требало да користи ова средства за куповину оружја и опреме произведене у ЕУ, а ван ње само ако нису доступни у Европи.

Зајам је договорен на самиту ЕУ у Бриселу у децембру прошле године. Договорен је на основу механизма "појачане сарадње".

Наиме, није било могуће постићи сагласност свих држава чланица. Мађарска, Чешка и Словачка су се изузеле и неће учествовати у плаћању камата. Лидери држава чланица су се одлучили за заједничко задуживање након што није постигнут консензус о коришћењу руске замрзнуте имовине за репарациони кредит.

Извор. Србија Данас/Агенције