Командант НАТО: Када Украјина престане да се бори, имамо 3 године пре него што Руси крену даље
Рихо Терас, бивши генерал Естоније и тренутни посланик у Европском парламенту, одржао је упечатљив говор пред групом новинара у Бриселу.
Његов отворен и директан приступ поставио је тон за снажну дискусију о критичној потреби да Европа побољша своје војничке капацитете.
Терас, који је командовао Естонским одбрамбеним снагама од 2011. до 2018. године, није се устезао да изрази своје бриге о егзистенцијалним претњама с којима се Европа суочава, посебно од стране Русије. Нагласио је да Владимир Путин жели да створи свет без НАТО-а и Европске уније, што чини неопходним да Европа ојача своје одбрамбене стратегије.
Терас је препричао своја искуства са састанака о одбрани средином 2000-их, подсећајући како је атмосфера била без инспирације и незаинтересована. Са хумором је приметио да би заспао током једног таквог састанка да није било хркања британског колеге.
Упркос значајним упозорењима, укључујући руску инвазију на Грузију 2008. и анексију Крима 2014. године, постојала је забрињавајућа недостатак хитности међу европским државама када је реч о питањима одбране. Тек када је уследила свеобухватна инвазија на Украјину 2022. године, Европа је почела да се буди на стварност своје несигурне безбедносне ситуације.
Терас је тврдио да тренутни геополитички пејзаж јасно показује: "Украјина се бори за све нас." Упозорио је да, ако Украјина не успе, Русија би брзо ојачала своје војне капацитете, потенцијално тестирајући НАТО члан 5 за неколико година.
Ова хитност је наглашена оштром стварношћу да неке државе чланице ЕУ, попут Аустрије и Ирске, троше скромних 0.8% и 0.2% свог БДП-а на одбрану, респективно. Насупрот томе, Естонија је доследно издвајала више од 2% свог БДП-а за одбрану од 2008. године, што илуструје посвећеност коју Terras сматра кључном за националну безбедност.
Критиковао је Европску унију због драстичног смањења трошкова за одбрану током година, упоређујући тренутну ситуацију у ЕУ са "пацијентом у коми." Иако је иницијатива Урсуле вон дер Leyen "РеАрм Еуропе" најавила значајна средства за одбрану, Terras то види као недовољно. Истакао је да је само 15 од 27 држава чланица ЕУ изразило интересовање за учешће, што имплицира недостатак стварне посвећености јачању војних капацитета.
У својим завршним напоменама, Terras је нагласио важност координисаног приступа трошковима за одбрану, заговарајући европске програме за набавку оружја и улагање у мање компаније и приватни сектор. Напоменуо је да нека од најиновативнијих решења, посебно дисруптивно оружје, често долазе из мањих ентитета, а не из великих корпорација.
