КРИТИЧНО ПО КИЈЕВ?! Украјинска контраофанзива пропада, али Зеленски има далеко већи проблем од тога!

Једна од највећих трагедија Украјине док спроводи офанзиву којом досад није успела да испуни сопствена и западна очекивања јесте то што не може сама да одлучује о својој судбини, пише CNN.

Влада председника Владимира Зеленског зависи о великом дотоку америчког и западног наоружања. И руски председник Владимир Путин, такође ће имати велики утицај на то хоће ли и када тај рат да се заврши. Дакле, док жртвовање на бојном пољу буде одлучивало колико ће отете територије Украјина вратити, исход рата такође ће обликовати спољни чиниоци, укључујући промене политичких снага у САД-у, Москви и европским престоницама, пише CNN.

Заустављена офанзива и зимски застој, на примјер, имали би посебне последице у Сједињеним Америчким Државама јер би то могло да појача питања око америчке подршке рату која ће се појавити у изборној години.

Американци су спремни за потенцијални сукоб између председника Џоа Бајдена, који је оживео западни савез и главни је спољни савезник Украјине, и бившег председника Доналда Трампа, НАТО скептика који се диви Путину и обећао да ће окончати рат за 24 сата, вероватно по Путиновим условима. Чак и ако Трамп не буде кандидат Републиканске странке на изборима 2024. године, смањење јавне подршке рату могло би да наштети Бајдену, пише Index.hr.

Због политичких, али и стратешких разлога постоји велики притисак на украјинску дуго очекивану противофанзиву да произведе значајне продоре на бојном пољу. Али засад је продор више парола него блицкриг, што повећава могућност да би рат могао да потраје најмање до касно следеће године.

Ако је тако, еластична једначина која подупире цели сукоб - укључујући способност Украјине да се бори, спремност Американаца да шаљу пакете помоћи вредне више милијарди долара и Путинову толеранцију према ужасним жртвама - биће још напетија.

Извештај Џима Скјута из CNN-a у уторак сажима критичну природу способности Украјине да покаже замах у утицају на политику рата у спољном свету.

Високи амерички и западни званичници говорили су о све више "отрежњујућим" проценама о способности украјинских снага да заузму значајне територије. Један виши западни дипломата туробно је рекао како постоји прилика да Украјина постигне напредак, али је "то веома мало вероватно" да ће то променити равнотежу сукоба у надолазећим недељама. Званичници унутар и ван Украјине сада признају да напредак у офанзиви иде спорије него што су се надали.

Украјинске потешкоће и тешки борбени губици делимично произлазе из укорењених, слојевитих одбрамбених положаја, ровова и минских поља које је Русија градила месецима као и реалности бојног поља да нападачкој сили треба бројчана предност над добро укопаним трупама. Док су руске снаге у својој почетној инвазији и неуспешном нападу на Кијев биле изложене и рањиве, рат је сада ушао у тежу фазу за Украјину.

Због важности спољних перцепција о украјинском рату, Зеленски је осетљив на било какву идеју да је противофанзива испала разочарање, иако карактеристично наглашава да му треба више врхунског западног оружја, пише Index.hr.

- Противофанзива је тешка. Иде вероватно спорије него што неки људи то желе или могу да виде - рекао је Зеленски на састанку с латиноамеричким медијима у уторак. Али позивајући савезнике на стрпљење обећао је да ће његове снаге тријумфовати над деморалисаним Русима: "У нашим очима је умор, али у њиховим очима постоји страх. А то су две врло различите ствари."

Прерано је рећи да украјинској офанзиви истиче време, упркос доласку јесени која би могла да отежа главне маневре.

Пензионисани амерички генерал-пуковник Марк Хертлинг, на пример, истакао је у уторак да "многи аналитичари нису веровали да Украјина може да заустави Русију на почетку овог рата" и да су украјинске снаге доказале да нису у праву. Рекао је да Украјина води опсежну офанзиву на подручју једнаком удаљености између Вашингтона и Бостона и да јој треба времена.

- Много је оштрих коментара о томе што се тренутно догађа, али оно што Украјина ради је најтежа од свих мисија и трајаће дуго - рекао је Хертлинг за CNN. Али има ли Запад довољно стрпљења да да Украјини потребно време? Недостатак великих продора против Русије у надолазећим недељама оставиће западним политичарима мало избора да размотре шири политички контекст рата, чак и ако му се не назире крај.

Упркос међународној конференцији на високом нивоу одржаној током викенда у Саудијској Арабији за истраживање потенцијалних мировних решења, засад нема јасног пута чак ни до прекида ватре. Украјина нема много апетита за попуштањем јер тражи повратак на своје границе из 1991. године, што би захтевало протеривање руских снага с анектираног Крима и засад изгледа мало вероватно, пише Index.hr.

Путин тек треба да постигне успехе који би му омогућили да прогласи верзију победе која би могла да буде кључна за учвршћивање његове владавине код куће. Напослетку, способност и Русије и Украјине да подносе тешке губитке на бојном пољу биће кључна у одлучивању о тачки у којој би било која страна могла да буде отворена за нагодбу - када би цена наставка борбе могла да буде надмашена наградом њеног окончања.

Овај тренутак могао би да има много везе с постојаношћу или дугорочном крхкошћу америчке подршке, која је кључна не само за наоружавање Украјине него и за одржавање јединства НАТО-а и европске одлучности.

Без обзира на то хоће ли освојити други мандат, Бајденовим наслеђем доминираће његова улога у одговору на руску инвазију, у најзначајнијој представи водства Запада од стране једног америчког председника барем од Џорџа Х.В. Буша на крају Хладног рата.

Бајден већ ради на новом закону о додатном финансирању који ће вероватно бити спреман за разматрање у Конгресу до краја године. Ова мера биће досад најважнији тест спремности републиканске већине у Представничком дому да настави са трошењем милијарди долара на рат, упркос дубоком скептицизму међу многим републиканцима. Свака сугестија да је украјинска офанзива запела продубиће тај скептицизам у вези с продуженом америчком обвезом.

Иако је спољна политика ретко одлучујући чиниоц на председничким изборима, а рат у Украјини није доминантно питање на предизборима унутар Републиканске странке, неке страначке присташе у савезним државама у којима се прво гласа, попут Ајове и Њу Хемпшира, покрећу то питање и доводе у питање великодушност САД-а након месеци високе инфлације, што је допринело суморним погледима на америчку економију.

Нова анкета CNN-a одражава политичке сложености у САД-у око рата. Око 55% бирача сада сматра да Конгрес не би требао да одобри додатна средства за подршку Украјини. Неких 51% рекло је да су САД већ учиниле довољно да помогну, док 48% каже да би требало да учине више. Одмах након почетка рата у фебруару 2022. године, 62% је рекло да би САД требале да учине више како би подржале Украјину.

Као и готово све остало у САД-у, подршка ратним напорима је дубоко поларизована. Анкета CNN-a показала је да 71% републиканаца сматра да Конгрес не би требао да одобри ново финансирање, док 62% демократа каже да би требало. Анкета указује да би могла да се оствари довољна подршка републиканаца и демократа за ново финансирање, пише Index.hr.

Али питање је хоће ли председавајући Представничког дома Кевин Мекарти, који има незнатну већину и делује на задовољство републиканаца који највише подржавају Трампа, бити вољан или способан да усвоји велики закон о помоћи на двостраначкој основи.

Политичка динамика у Представничком дому представља прилично несигуран темељ за виталну америчку подршку Украјини, наглашавајући зашто би заустављена офанзива могла да значи политичку катастрофу за Зеленског у САД-у, као и стратешки губитак за Украјину код куће.

Бела кућа умањује значај идеје да Украјина губи замах и засад има времена за промене. Џон Кирби, координатор Савета за националну безбедност за стратешке комуникације, рекао је у уторак да Украјина остварује одређени напредак и наговестио је да би нови пакет помоћи, који потенцијално укључује опрему за чишћење мина и артиљеријске комплете ХИМАРС, могао да стигне ове недеље.

Ипак, с обзиром на опадање америчке јавне подршке рату, Бајден би могао да се суочи с компликованим задатком објашњавања продубљене америчке подршке Украјини током још једног крвавог лета док се утркује за реизбор следеће године.

Америчка војска не учествује у рату, а председник се дуго противио америчком уплитању у прекоморске сукобе. Он је као средишњи део своје стратегије поставио избегавање отвореног сукоба САД-а с Русијом, али Трамп ипак види прилику.

Упркос његовој политичкој рањивости због његовог попуштања Путину, бивши амерички председник Трамп је гласно упозоравао да би Бајденов став о Украјини могао да доведе до Трећег светског рата и нуклеарног сукоба. Чак иако он не постане председнички кандидат Републиканске странке, најгласније присталице Украјине међу републиканцима - укључујући бившег гувернера Њу Џерсија Криса Кристијеа, који је прошле недеље посетио Кијев, бившу гувернерку Јужне Каролине Ники Хејли и бившег потпредседника Мајка Пенса - нису међу водећим кандидатима уочи републиканских предизбора.

Дакле, када амерички бирачи буду одлучивали о својој будућности у новембру 2024. године, постоји добра шанса да ће играти велику улогу и у одлучивању о судбини Украјине, пише Index.hr.

Вести из Украјине читајте ОВДЕ.