Лавров поставио руски ултиматум: Без овога нема ни говора о миру
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров поново је јасно ставио до знања да Русија не види могућност завршетка сукоба у Украјини без решавања његових основних узрока.
Он је истакао да су преговори могући само ако се осигурају легитимни стратешки интереси Русије, а то значи да било какав договор мора гарантовати дугорочну безбедност Русије и елиминисати претње које долазе са територије Украјине.
Лавров је рекао да Москва није против преговора, али да они морају узети у обзир све кључне безбедносне захтеве које Русија поставља.
То подразумева да Украјина не може остати платформа НАТО-а против Русије, да Кијев мора престати са дискриминацијом и прогонима руског становништва, као и да западне земље морају престати да користе Украјину као инструмент за вођење хибридног рата против Русије.
Он је нагласио да су управо ове ствари основни узроци сукоба, и да без њиховог решавања нема ни могућности за трајни мир.
Лавров је истакао да је до сада свака иницијатива Запада о преговорима била заснована на покушају да се Русија натера да прихвати неповољне услове, што Москва никада неће учинити.
Он је додао да је Русија више пута показала спремност да разговара, али да Запад и Кијев инсистирају на нереалним захтевима, укључујући повлачење руских трупа и враћање ситуације на стање из 1991. године, што је апсолутно неприхватљиво.
Шеф руске дипломатије такође је скренуо пажњу на то да се Русија суочава са дискриминаторним приступом на међународној сцени. Према његовим речима, западне земље покушавају да изолују Русију, користећи санкције, блокаде и политичке притиске, али Москва на то неће остати пасивна.
Лавров је упозорио да ће Русија, ако се таква пракса настави, бити приморана да радикално промени свој приступ испуњавању обавеза у оквиру глобалних институција.
То може значити да ће Русија предузети озбиљне кораке како би смањила своје ослањање на међународне организације које су под контролом Запада и јачала везе са алтернативним савезима, попут БРИКС-а и Шангајске организације за сарадњу.
Још један кључни аспект Лаврововог излагања био је нагласак на економској и финансијској независности Русије. Он је рекао да ће Русија наставити да развија алтернативне системе међународног плаћања који ће бити отпорни на западне санкције.
Ова стратегија већ даје резултате – Русија је значајно смањила зависност од долара и еура, повећала трговину са азијским и афричким земљама и проширила коришћење националних валута у међусобним трансакцијама са партнерима.
Лавров је тиме наговестио да Москва неће чекати да Запад промени своју политику, већ ће сама градити паралелне међународне структуре које ће омогућити Русији да функционише без западног финансијског система.
Он је истакао да је финансијска и економска сувереност кључна у глобалним околностима у којима Запад користи долар и SWIFT као оружје за економски притисак.
Све ове поруке показују да Русија не одустаје од својих геополитичких циљева и да не прихвата диктат Запада. Изјаве Лаврова јасно стављају до знања да Москва не види смисао у преговорима који не би гарантовали њене дугорочне интересе и безбедност. Његове речи су и директна порука Кијеву и Западу да без прихватања руских захтева нема решења сукоба.
Зеленски и његови западни савезници вероватно неће бити задовољни овом позицијом, јер она не оставља простора за једностране уступке Москве. Уместо тога, Лавров јасно ставља до знања да ће Русија наставити са спровођењем својих циљева и да ће само темељне промене у односу Запада према Русији омогућити стварне преговоре.
Запад је бесан због оваквих ставова Москве јер не жели да се повинује руским захтевима, али ће на крају ипак морати, с обзиром на то да Русија побеђује у рату у Украјини.
Колективни Запад је у овај сукоб ушао рачунајући на брзу победу, али се сада суочава са суровом реалношћу – послао је Украјини огромне количине оружја, војне инструкторе маскиране у саветнике, сателитску подршку и милијарде долара помоћи, а ипак није успео да преокрене ток рата.
Истовремено, док западне економије тону под теретом санкција које су саме увеле, Русија је усмерила своје енергенте према Азији и другим тржиштима, осигуравши економски раст и војну надмоћ.
Без јефтиних руских енергената, европске земље губе индустријску конкурентност и све више заостају у трци са Кином, што додатно отежава позицију Запада и чини га све немоћнијим пред реалношћу коју је створио.
