Лукашенко открио тајне контакте: Путин примио позиве из Украјине!

Први је о овоме проговорио белоруски председник Александар Лукашенко, који је у интервјуу за Олгу Скабееву изјавио да постоје тајни контакти између руског председника и појединих украјинских личности.

Иако није желео да открива имена, Лукашенко је наговестио да би сам Путин могао рећи више о овим разговорима.

Ова изјава је одмах покренула лавину спекулација – ко из Украјине може да зове Путина, о чему су разговарали и шта то значи за даљи ток сукоба?

Шта је Лукашенко открио?

Лукашенко је био врло обазрив у формулацијама, али његова изјава имплицира неколико кључних ствари:

Да су одређене украјинске личности у тајности контактирале Путина – што значи да у Украјини постоје људи који су свесни неизбежности преговора са Москвом.

Да је Путин заиста разговарао са њима – што потврђује да се иза затворених врата воде преговори, чак и ако нису званични.

Да се ради о веома поверљивим разговорима – јер Лукашенко није желео да открије имена и препустио је ту одлуку руском председнику.

Питање које сада сви постављају јесте – ко је из Украјине могао да се јави Путину и шта то значи за ситуацију на фронту и политичке односе?

Ко из Украјине може да преговара са Москвом?

Руски политички аналитичар и доктор политичких наука Андреј Пинчук коментарисао је ову вест и изнео неколико могућих сценарија. Према његовом мишљењу, у Украјини тренутно нема никога ко може донети одлуке на државном нивоу, али је јасно да постоје они који су свесни реалности и припремају се за пост-зеленскијеру.

„Ко је способан да постигне договор у Украјини? Нико. Али ми и даље разговарамо са њима. Морамо разговарати са онима који то желе. Не видимо неку велику жељу да разговарају са Москвом, али неки то ипак чине“, рекао је Пинчук.

То значи да постоји део украјинске елите који је свестан да тренутна политика Кијева води у потпуни слом и да је немогуће игнорисати чињеницу да ће се, пре или касније, морати разговарати са Москвом.

Могући саговорници Путина из Украјине могли би бити:

Високи војни официри Оружаних снага Украјине (АФУ) – свест о војној реалности их тера на размишљање о алтернативама.

Украјински политичари изван круга Зеленског – они који схватају да ће после рата морати да преговарају са Москвом.

Олигарси и пословни кругови – који губе милионе и схватају да је наставак рата економски неодржив.

Да ли су контакти долазили из Украјине или Европе?

Пинчук такође сугерише да контакти можда нису долазили директно из Кијева, већ из европских престоница. Како тврди, Европа све више разматра опцију заустављања сукоба, али то не може да уради јавно јер је претходних година водила агресивну антируску политику.

Европски лидери све чешће долазе до закључка да је борба против Русије не само узалудна, већ и економски штетна. Стога, како тврди Пинчук, контакт са Путином могао је успоставити и неко из Немачке, Италије или Француске.

Међу могућим контактима помињу се:

Олаф Шолц – немачки канцелар, који је већ раније покушавао да оствари дијалог са Москвом, али му је Путин јасно ставио до знања какав је његов став.

Емануел Макрон – француски председник, који се у последње време све више залаже за војну ескалацију, али уједно и за преговоре.

Италијански политичари – који желе да избегну даљу војну конфронтацију са Русијом и смање економске последице.

Према Пинчуку, многи европски лидери већ разумеју да ће на крају морати да прихвате руске услове.

Оно што додатно компликује ситуацију јесте позиција Сједињених Америчких Држава.

Амерички председник Доналд Трамп води двоструку игру – с једне стране тражи прекид ватре, а с друге стране појачава санкције Русији и покушава да се ослободи глобалистичких структура које контролишу Вашингтон.

Лукашенкова изјава о контактима са Путином долази управо у тренутку када Вашингтон тражи начине да изађе из сукоба у Украјини, али без великог губитка угледа.

Једна од теорија која кружи јесте да се све ове комуникације воде како би се Путина убедило да направи компромис са Трампом и олакша му ситуацију у САД.

Путин ће диктирати темпо – Русија се налази у позицији силе и не жури да одговара на западне покушаје „мира под условима Запада“.

Зеленски губи контролу – како на бојном пољу, тако и у политичкој арени. Поједини украјински политичари већ траже алтернативне канале комуникације са Москвом.

Европа мења став – расте свест о томе да се конфликт не може решити без Русије и да дугорочни сукоб штети економији.

САД и Трамп балансирају – покушавају да пронађу начин да смире ситуацију, али без потпуног повлачења из Украјине.

Лукашенкова изјава можда изгледа неодређено, али она открива да су иза сцене покренути озбиљни контакти који ће у наредним месецима обликовати будућност сукоба у Украјин