ЛУКАВА ТАКТИКА ПУТИНА: Док су Украјинци спремали 12 оклопних бригада за контраофанзиву, Руси нису губили време
Много тога зависи од "копненог моста"
Док је Кијев слао војнике на обуку и припремао 12 оклопних бригада за контраофанзиву, Москва је изградила застрашујућу обрамбену фортификацију.
НА ПОМОЛУ ПРЕОКРЕТ У НАТО ТАБОРУ? Чланица Алијансе прелази на страну Русије?!
РАФАЕЛ ГРОСИ ВИДНО ЗАБРИНУТ: Открио каква је ситуација око нуклеарне електране Запорожје, па донео ВАЖНУ одлуку!
"МОГЛИ СМО СЕ БОЉЕ ПРИПРЕМИТИ" Путин говорио о украјинским нападима на Русију, предложио ОВУ контрамеру
- Немојте то звати контраофанзивом. Ово је наша офанзива, ово је наша прилика да коначно истерамо руску војску из наше земље - кажу Украјинци.
Да, али питање је, како наводи Би-Би-Си у својој анализи, шта ће бити потребно за њен прави успех. Пре свега, како је наведено, треба оставити по страни недавно тешко изборене, али мале територијалне добити које су украјинске снаге постигле поновним заузимањем малих, полунапуштених села у источном Доњецку и југоисточном Запорожју.
После вишемесечног сукоба, поглед на победничке украјинске војнике који држе плаво-жуту заставу своје земље испред зграде изрешетане мецима и гелерима је добродошао подстицај украјинском моралу. Али у великој стратешкој слици, то је споредна ствар.
Територија под руском контролом која је најважнија у овој украјинској војној кампањи је југ – област између града Запорожја и Азовског мора. То је тзв. копнени коридор или "копнени мост" који повезује Русију са полуострвом Крим, територијом која се једва променила од првих недеља рата прошле године.
Руси су такође гледали карту
Ако Украјина успе да подели подручје на два дела и задржи територију коју је повратила, онда ће њена офанзива бити у великој мери успешна. Наиме, то би одсекло руске снаге на западу и отежало снабдевање њиховог гарнизона на Криму.
То не би нужно значило крај рата – за који неки сада предвиђају да би се могао повлачити годинама – али би то ставило Украјину у јаку преговарачку позицију када почну неизбежни мировни преговори.
Али и Руси су одавно погледали карту и дошли до истог закључка. Док је Кијев слао своје војнике у земље НАТО-а на обуку и припремао својих 12 оклопних бригада за оволетњу кампању, Москва је искористила време да изгради оно што је назвала "најстрашнијим одбрамбеним утврђењем на свету".
Украјинцима пут до обале блокирају низови руских минских поља, бетонске противтенковске препреке – познате као "змајеви зуби" – бункери, ватрени положаји и ровови довољно широки и дубоки да зауставе тенк Леопард 2 или М1 Абрамс у траговима.
Све ово је покривено унапред одређеним зонама артиљеријских удара које су позициониране да се боре са украјинским оклопним возилима док они и њихове посаде чекају да њихова инжињерија пронађе пут.
Први знаци су да, иако је то веома рана фаза ове украјинске кампање, да се руска одбрана за сада држи чврсто. Али Украјина тек треба да ангажује највећи део својих снага, тако да су ово пробни, извиђачки удари који су осмишљени да открију где се налази руска артиљерија и траже рањивости у њиховим линијама.
Питање морала
Морал иде у корист Украјине – њихови војници су високо мотивисани док се боре да ослободе своју земљу од освајача. Већина руских снага нема ту мотивацију, а у многим случајевима њихова обученост, опремљеност и руководство су лошији од украјинских.
Генералштаб у Кијеву ће се надати да ће, ако успеју да постигну довољан напредак, пад руског морала постати "заразан", ширећи се по бојном пољу док деморалисани руски војници губе вољу за борбом.
У прилог Украјини иде и квалитет тешког наоружања које испоручују земље НАТО-а. За разлику од оклопних возила совјетског дизајна, НАТО тенкови и борбена возила пешадије често могу да издрже директан погодак, или барем довољно да заштите преживелу посаду и наставе борбу. Али питање је да ли ће то бити довољно да се супротстави снази руске артиљерије и удара беспилотних летелица.
Русија, као много већа земља, може да црпи више ресурса од Украјине. Председник Владимир Путин, који је започео овај рат, зна да ако успе да Украјинце доведе у ћорсокак који би се продужио на следећу годину, постоји шанса да ће се САД и други савезници уморити од подржавања овог скупог ратног напора и почети да стављају притисак на Кијев да постигне компромис о прекиду ватре.
Питање авијације
Коначно, ту је и питање покривености ваздухом, или недостатак исте. Напад на добро укорењеног непријатеља без довољно блиске ваздушне подршке је веома ризичан. У Кијеву то знају и зато већ дуже време траже од Запада да им снабдева борбене авионе Ф-16.
САД, које их производе, дале су зелено светло за испоруку тек крајем маја, када је већ била у току прва, припремна фаза украјинске офанзиве.
Проблематично за Украјину, Ф-16 који мењају игру могли би да стигну на бојно поље прекасно да би одиграли кључну улогу у раним фазама ове контраофанзиве. Међутим, то не значи да ће Украјинци изгубити.
Изнова и изнова су доказивали да су окретни, сналажљиви и инвентивни. Успешно су истерали руску војску из Херсона ударајући њихове позадинске логистичке центре до тачке где Руси више нису могли да снабдевају своје снаге у јужном граду.
Наоружана оружјем дугог домета попут британске крстареће ракете Сторм Shadow, Украјина ће сада покушати да то учини поново.
Али усред свих тврдњи и противтужби о пропагандном рату, можда ће проћи недеље или чак месеци пре него што добијемо јаснију слику о томе ко ће на крају победити у овом рату.
Вести из Украјине читајте ОВДЕ.