"Не можемо да искључимо нове директне ударе" Страх се шири након напада на воз: Европа стрепи од нових напада
Руски дрон погодио је воз са 206 путника у близини границе Украјине и Пољске, што је изазвало нове страхове да би рат могао да добије још шире последице и да се додатно приближи територији Европске уније.
У нападу није било повређених, али је инцидент изазвао посебну пажњу јер је истом железничком трасом, свега сат времена раније, прошао воз којим су путовали високи западни званичници. Уколико се потврде сумње да је руска страна намерно покушала да погоди композицију у којој су се налазиле дипломате и други међународни званичници, напад би могао да представља нову и озбиљну фазу у развоју сукоба.
Руски дрон погодио је у недељу локомотиву воза на железничкој станици у Јаходину, на крајњем западу Украјине, свега два километра од границе са Пољском. Варшава је истовремено саопштила да је још један дрон пао у близини граничног прелаза. Према информацијама украјинских власти, у нападу није било жртава, а сви путници су безбедно евакуисани. Међутим, додатну забринутост изазвала је чињеница да је око сат времена пре напада кроз исту станицу прошао посебан дипломатски воз.
У њему су се налазили високи западни званичници, међу којима:
- бивши британски премијер Борис Џонсон,
- бивши директор ЦИА Дејвид Петреус,
- британски саветник Џонатан Пауел,
- бивши премијер Шведске Карл Билт и
- Гинтер Заутер, један од најближих саветника немачког канцелара Фридриха Мерца.
"Сасвим вероватно да је Русија гађала њихов воз"
Западни званичници враћали су се из Кијева са конференције Јалтска европска стратегија (YES), годишњег скупа који окупља истакнуте представнике политике, бизниса, безбедносног сектора и медија. Њихов воз је безбедно стигао у Пољску. Ипак, украјински железнички оператер оценио је да постоји могућност да је Русија управо ту композицију покушала да погоди, будући да је дипломатски воз напустио станицу само око сат времена пре напада. BBC-jev дописник Џејмс Ландејл навео је да је до његовог ранијег поласка дошло због проблема повезаних са безбедношћу.
- Ово је важно не само зато што Русија показује спремност да ескалира, нападима на возове и граничне прелазе, већ да Русија потенцијално сада покушава да таргетира припаднике међународне заједнице који долазе у Украјину. Ако је то случај, онда је то нови развој дешавања – рекао је Ландејл.
Из Москве је саопштено да је руска војска гађала "железничку инфраструктуру" на западу Украјине.
Шта је рекла Украјина?
Кијев је напад оценио као нови чин ескалације и за њега директно оптужио Русију.
- Ово је Путинов терор који ‘куца’ директно на врата ЕУ и НАТО. Руски варвари су пред вашим вратима, драги пријатељи. Делујте одмах, рекао је у посту министар спољних послова Андриј Сибиха.
Украјински председник Володимир Зеленски оценио је да је напад на воз био намеран.
- Управо зато да би спречили да се ови удари прошире даље у Европи, украјински мушкарци и жене се боре сваки дан, дају своје животе и не дозвољавају да се агресија шири, додао је он.
"Не могу се искључити озбиљнији напади"
Инцидент је коментарисао и пољски министар спољних послова Радослав Сикорски, који је у недељу боравио у Кијеву. Он је оценио да би најновији догађаји требало да подстакну савезнике да додатно појачају подршку Украјини.
- Ово је било свега неколико стотина метара од пољске границе… То утиче на безбедност мојих сународника - рекао је он.
Након састанка са безбедносним званичницима, председник Пољске Доналд Туск упозорио је да се руске активности све више приближавају границама његове земље. Председник Пољске Доналд Туск рекао је након безбедносног састанка у недељу да су примери руске ескалације све ближи пољској граници”. Истакао је да ће наредне недеље и месеци бити период веома интензивних активности Русије и да се не могу искључити озбиљнији напади на територију Пољске, преноси "Украјинска правда".
- Морамо бити свесни да ћемо од данас деловати у знатно појачаном режиму. Јер знамо, а можемо и да очекујемо, да ће наредне недеље и месеци бити период веома интензивних активности Русије. Нажалост, не можемо искључити могућност да ескалација захвати и нашу територију - рекао је Туск.
Он је истовремено изразио наду да се најтежи могући сценарио ипак неће догодити.
- Нажалост, досадашњи догађаји потврђују информације које добијамо већ месецима – да су могући и озбиљнији сценарији – рекао је Туск.
"Изопачена логика Путина"
Напад је коментарисао и бивши британски премијер Борис Џонсон, који се налазио у дипломатском возу који је претходно прошао кроз Јаходин. Не знам каква је то изопачена логика навела Путина да јутрос дигне у ваздух непокретну украјинску локомотиву на пољској граници - рекао је Џонсон након повратка из Кијева, преноси “Индипендент”. На инцидент је реаговала и висока представница Европске уније за спољне послове и безбедносну политику Каја Калас. Она је оценила да је напад могао да буде усмерен на застрашивање западних држава које пружају подршку Украјини.
- Мислим да би требало да поступимо супротно. Треба да покажемо да смо уз Украјину и да се не плашимо - рекла је Калас, пренео је “Индипендент”.
"Скоро нулти напредак на фронту"
Напад се догодио у тренутку када у европским престоницама расте забринутост да би руски председник Владимир Путин у наредним месецима могао да покуша да прошири сукоб ван Украјине. Као један од разлога за такве процене наводи се и застој на фронту. Према подацима Института за проучавање рата (ISW), руске снаге од марта бележе “скоро нулти нето напредак”.
- Украјинске снаге су од марта 2026. ограничиле руске снаге на скоро нулти нето територијални напредак. Готово сва територијална освајања Русије из ове године су поништена, наводи се у новом извештају ISW објављеном у суботу.
Према проценама ISW-a, ситуација на фронту остаје променљива. Руски војни команданти наводно врше притисак на Владимира Путина да спроведе масовну мобилизацију, што би, према тој процени, требало да помогне руским снагама да поново успоставе способност за преузимање и одржавање иницијативе. Западне обавештајне службе су крајем августа упозориле да се широм Русије наводно припрема терен за велику мобилизацију због рата у Украјини. Иако одлука Кремља о томе још није донета, процене су да евентуална мобилизација вероватно не би почела пре јесени. Додатни притисак на Москву представља и настојање да заузме читав источни део Донбаса, што би, према појединим проценама, могло да повећа потребу за новим људством.
Територија остаје главна препрека мировном договору
Амерички дипломатски напори интензивирани су током претходних неколико недеља. Изасланици америчког председника Доналда Трампа разговарали су са представницима Русије у Москви, али су, први пут, одржали разговоре и у Кијеву. Џаред Кушнер, специјални Трампов изасланик, који је учествовао у разговорима заједно са Стивом Виткофом, рекао је да питање територије и даље представља највећу препреку договору између Москве и Кијева. Трамп је у међувремену позвао Зеленског да обустави нападе на руска постројења за производњу дизела, уз образложење да они доводе до несташице овог горива у Русији.
- Зеленски мора да уради једну ствар. Мора да престане да уништава дизел-гориво у Русији. Нека наставе да нападају друге циљеве, али не и оне повезане са дизел-горивом, јер то изазива несташицу – рекао је Трамп.