"Нико не жели овакву смрт" Потресна исповест из ратне зоне у Украјини: Пакао се шири, село нестаје са мапе, аутобуси више не возе

Како се рат са Русијом приближавао, село се полако празнило. Марина Вишњевска (35) рекла је да је за њу и њено петоро деце, која су била међу последњим преосталим становницима, постало превише опасно да остану, преноси Реутерс.

-Мислили смо да ће их (Русе) отерати назад и да ће све ово стати, рекла је Вишњевска пре него што је спаковала породицу и неколико најпотребнијих ствари у полицијски аутобус за евакуацију.

-Али када смо схватили да ће бити само горе и горе, било је боље да одемо.

Док Русија и Украјина воде нове мировне преговоре уз посредстцо САД у Абу Дабију, снаге Москве последњих месеци полако напредују дуж различитих делова фронта дугог 1.200 километара.

Док се приближавају тзв. "појасу тврђава" градова у источном Доњецку, руске трупе такође напредују према Запорожју, главном граду једне од четири украјинске регије које је Кремљ прогласио својим, иако окупира само део ове Запорошке области.

Сваке недеље све више уништења

Украјинске оружане снаге саопштиле су да се сукоби интензивирају последњих недеља у кључним деловима југоисточног фронта, посебно око града Хулиаиполе 40 километара источно од Тавриске.

У овом и оближњим селима, која се налазе у избочини на првој линији фронта са руским снагама са три стране, становници су током недавне посете рекли да се плаше за своје животе усред сталне претње од напада дронова и бомби.

Полицијски тимови и волонтери лутају главним регионалним путем, који је обавијен мрежом против дронова, како би спасили становнике у опасности. Локалне власти су рекле да скоро да нема породица које су остале у подручју око Тавријског.

-Сваког дана, сваке недеље, видимо све више разарања и све већи ризик од уласка у градове попут ових, рекао је волонтер Влад Маховски (51), који носи тактички шлем и другу заштитну опрему.

На једној локацији, два мушкарца су извукла старију жену из трошне куће на јарко ружичастом чаршаву. Наталија Федоренко (66) је заплакала описујући све већи емотивни терет боравка у ратној зони како су се борбе погоршавале. Као и Вишњевска, и она је отишла.

-Страшно је. Нико не жели да умре. Знам да ми није остало много времена, али оваква смрт...?.