НОВИ ТРЕНД У РАТОВИМА ДАНАШЊИЦЕ: Човек има све мању, а беспилотне летелице све већу улогу - дронови заменили тенкове!
Рат у Украјини је најбољи пример за то
Шта су ратови у Либији, Сирији, Нагорно Карабаху и Украјини донели човечанству? Ништа осим сазнања да је стасала нова генерација ратовања која више цени дронове од тенкова и у којој људство има све мању, али не и безначајну улогу. Војни аналитичар Владе Радуловић открива да посебан искорак у данашње време представља употреба беспилотних извиђачких или борбених летелица, дронова и земаљских беспосадних платформи.
РУСИЈА ЋЕ У ОВОМ СЛУЧАЈУ УПОТРЕБИТИ НУКЛЕАРНО ОРУЖЈЕ! Речи Медведева терају страх у кости: То ће бити директан РАЗЛОГ
БЛИЖИ СЕ ДАН ОД КОЈЕГ УКРАЈИНА СТРЕПИ: Хоће ли Америка "заврнути славину" из које новац иде пут КИјева?
ОСНИВАЧ ВАГНЕРА ШОКИРАО ИЗЈАВОМ: "Зеленски је снажан, самоуверен, прагматичан и фин момак"
Почетак рата у Украјини обележиле су и километарски конвој руских тенкова који су данима претили да ће ући у Кијев што се ево већ осам месеци није догодило. Ти тенкови не само да нису ушли у украјинску престоницу него су се убрзо вратили одакле су кренули. У међувремену, рат у Украјини се подједнако води и на копну и у ваздуху где доминирају дронови. С једне стране, претпоставља се да Русија користи такозване "камиказа" дронове иранске производње "шахед-136" и "мухаџир-6", а с друге Украјина одговара домаћим самоубилачким дроновима "рам ИИ" и америчке беспилотне летелице "свичблејд". Све то намеће питање нових тенденција у савременом ратовања у коме дронови полако постају значајнији од тенкова?
Војни аналитичар Владе Радуловић истиче да је савремено ратовање донело са собом једну нову димензију која је "била условљена информатичком ером и убрзаним развојем ИТ сектора, комуникација и савремених технологија".
- Продукт тога није само мрежноцентрично ратовање и брза размена обавештајних и контраобавештајних података, већ и нове форме рата као што су асиметрично и хибридно ратовање. У сегмент ратне технике пак, основна разлика огледа се у експанзији примене стелт технологија, композитних материјала, легура и влакана, развоју хиперсоничног наоружања, корекције и повећања прецизности вођених убојних средстава, укључујући и она у сегмент артиљерије, те и развој и примена система и средстава за (против)електронску борбу - наглашава Радуловић.
Нова генерација ратовања
Како каже, посебан искорак, најконкретније видљив на терену, чини се да представља употреба беспилотних извиђачких или борбених летелица, дронова и земаљских беспосадних платформи које су данас све присутније на бојишту.
- Посматрајући актуелну сукоб у Украјини, све више пажње усмерава се и на сегмент такозване лојтеринг мунијице односно како је у широј јавности прихваћено, употребу дронова-камиказа, што је чини се у једном сегменту директно допринело и примени нових тактика на бојишту. Како оних који нападају, тако и оних који се бране. Дакле, ако је прва генерација рата одражавала француски "тактику линије и колоне", друга британску масовну употребу артиљерије и "баражну ватру", а трећа немачки "блицкриг", онда бих био слободан да кажем, да је све ово што сам навео на неки начин карактеристика нове генерације ратовања - подвлачи Радуловић.
Ипак, Радуловић апострофира да тенкови нису рекли последњу реч.
- Све до почетка руске агресије на Украјину чинило се да тенкови полако али сигурно "падају у заборав" и губе своју сврху на терену и да примат преузимају дронови и беспилотне летелице. Томе су у великој мери допринели и сукоби у Сирији, Либији и Нагорно Карабаху који су поставили једну нову једначину у борби. Наиме, са релативно јефтиним средствима, од којих нека коштају свега пар хиљада до пар десетина хиљада евра, уништавали су се системи вредни више стотина хиљада па и милиона евра - подсећа Радуловић.
Дронови постали ноћна мора за ПВО
Војни аналитичар примећује још нешто на савременим бојиштима.
- Споролетећи, малогабаритни објекти у ваздуху, попут дронова, постали су ноћна мора за страну која се брани јер системи ПВО у једној значајнијој мери не само да нису могли да успешно елиминишу претње из ваздуха, већ су и сами бивали мете напада. Системи ПВО Панцир и Оса најбољи су сведок тога - открива Радуловић.
С друге стране, како каже, да тенкови више нису толико значајни, не би се наставио њихов развој, који итекако постоји.
- Међутим, када је реч о тенковима, кроз моје разговоре са бројним светским инжењерима, схватио сам да ће заправо све три основне карактеристике претрпети промене како би тенк и даље остао респектабилно средство на бојишту. Дакле, мора се драстично повећати мобилност и маневарске способности, потребна је и већа ватрена моћ, односно нови топ и систем управљања ватром, а на све то потребно је додатно појачати заштиту тенка и посаде која се налази унутар њега - оцењује Радуловић.
Ко је ефикаснији на ратишту?
Радуловић сматра да ће на крају бити потребно додати и продукт савременог доба и технологију која ће овим платформама "омогућити бољу ситуациону свест у сложеним временским условима и способност извиђања и умрежавања".
- Дакле, чини ми се да право питање гласи "ко је заправо учинковитији на бојишту?" Дронови-камиказе вам омогућавају да дејствујете у дубини противничке територије, по критичној инфраструктури далеко иза линија фронта, док тенкови томе не служе. Дронови-камиказе ће успешно заменити и веома скупе крстареће ракете јер бојева глава тешка свега неколико десетина килограма, која се налази унутар платформе, може нанети изузетно велику штету противнику, његовим скупим ракетним системима, командним местима, складиштима наоружања и војне опреме у позадини, док тенк постиже неке друге циљеве на фронту - каже Радуловић.
Због тога, како тврди, "не треба одвајати ниједну компоненту оружаних снага као најважнију јер питање је са каквом се претњом суочавате, какви су капацитети, ресурси и тактика противника".
- Па чак и у самом сегменту РВ и ПВО става сам да подједнако морате јачати и ратно ваздухопловство савременим авионима и противваздухопловну одбрану савременим системима на различитим дометима. Такође, важно је и ваздушно осматрање, јављање и навођење, дакле савремени радарски системи, умреженост и брза размена информација. На то додајте добро увежбане посаде и људство у јединицама. Дакле, рекао бих да је “заокружен систем” заправо најважнији, а у њему ће свака компонента наћи своју улогу - апострофира Радуловић.
Човек ће имати све мању улогу у ратовима
Војни аналитичар предвиђа да ће у наредним ратовањима ћовек имати све мању улогу.
- Када је реч о будућем развоју наоружања, након мојих посета бројним светским сајмовима, могу слободно рећи да у стручној јавности већ сада постоји консензус око тога да ће у будућности већина сложених борбених система и платформи како оних копнених, тако и ваздушних бележити све мање присуство људи у самим средствима. У прилог томе већ сада говори развој безпосадних тенкова и борбених возила пешадије, вишенаменских борбених авиона, па чак подморница као што је случај са америчко класом "Орка" - открива Радуловић.
Он ипак, негира да људство више неће бити присутно на бојишту.
- Тим средствима ће свакако неко морати да управља, мораће да постоји и оператор наоружања... Дакле, суштински се улоге неће заменити али ће уместо у борби, посаде седети у својим командним центрима, заштићени и сигурни, далеко у позадини фронта. Питање које се пак поставља јесте да ли и ко може заменити пешадију на самом бојишту. У коначници, многи ће рећи да ће то бити роботи, што вероватно и није грешка. Ипак, за мене лично, ово питање је још увек прилично далеко, тако да ће и поред све технике и сензора човек на фронту још дуго бити незамењив, будући да на крају неко ипак мора да контролише територију - закључује Радуловић.
Вести из Украјине читајте ОВДЕ.