"ОДРЖИТЕ ТАЈ САСТАНАК, ОДМАХ" Хитно оглашавање Трампа о Путиновом предлогу за мир: "Почињем да сумњам..."

"Председник Путин из Русије не жели да склопи споразум о прекиду ватре с Украјином, већ се жели састати у четвртак у Турској како би преговарали о могућем окончању КРВОПРОЛИЋА. Украјина би на то требало да ПРИСТАНЕ ОДМАХ. Барем ће моћи утврдити да ли је договор могућ, а ако није, европски челници и САД ће знати на чему су и моћи ће даље поступати у складу с тим! Почињем да сумњам да ће Украјина постићи договор с Путином, који је превише заузет слављем Дана победе у Другом светском рату – рата који не би био добијен (ни приближно!) без Сједињених Америчких Држава. ОДРЖИТЕ ТАЈ САСТАНАК, ОДМАХ!!!"

Путинов данашњи предлог за директне преговоре без претходног прекида ватре наишао је на скептицизам.

Володимир Зеленски, председник Украјине изразио је спремност за преговоре.

Он је нагласио да је потребан потпуни прекид ватре пре почетка разговора.

Међународни челници, укључујући оне из Уједињеног Краљевства, Француске, Немачке и Пољске, подржали су украјински став, захтевајући 30-дневни безусловни прекид ватре као предуслов за озбиљне преговоре.

Путинов предлог за мир

Мировни преговори с Украјином које је предложио руски председник Владимир Путин обухватиће и нацрт споразума између двеју земаља из 2022. од којега се било одустало, као и чињеницу да Русија под контролом држи готово петину украјинске територије, објавио је у недељу Кремљ.

Путин је у недељу предложио одржавање директних преговора с Украјином, чији је циљ постићи трајни мир и окончати рат.

Иницијативу је поздравио украјински председник Володимир Зеленски, казавши да је Кијев спреман на разговоре, али да Москва прво мора пристати на моменталан прекид ватре.

Саветник Кремља за вањску политику Јуриј Ушаков новинарима је, након Путинове јутрошње изјаве казао да ће преговори што их је Путин предложио у обзир узети и нацрт који је напуштен 2022., као и тренутну ситуацију на терену.

Данима након руске инвазије на Украјину у фебруару 2022., Русија и Украјина започеле су преговоре у Белорусији.

Ти преговори су касније настављени у Истанбулу.

Нацрт који је онде договорен и којим је постављен оквир за могуће решење сукоба познат је као "Истанбулски споразум".

Али преговори су прекинути у мају, а руски званичници су дуго тврдили да се решење може постићи управо по узору на Истанбулски споразум.

И Стив Виткоф, специјални изасланик америчког председника Доналда Трампа недавно се осврнуо на нацрт из 2022. као потенцијални водич за постизање мира у будућности.

У скалду са нацртом Украјина би пристала на трајну неутралност у замену за међународна безбедносна јемства пет сталних чланица Савета безбедности УН-а: Велике Британије, Кине, Француске, Русије и Сједињених Држава, али и осталих земаља, међу којима су Белорусија, Канада, Немачка, Израел, Пољска и Турска.

Украјина је, заправо привремено пристала на нечланство у НАТО-а у замену за безбедносне гаранције које би, у случају руске инвазије обавезало Сједињене Државе и њихове савезнике да се директно укључе у борбу против Русије.

Питање територије у нацрту из 2022. било је секундарно у односу на гаранције безбедности.

Али дипломате обе стране виделе су га као далеко највећу препреку миру.

Украјина је, након што је нападнута, желела да јој се гарантује безбедност, али Сједињене Државе и савезници били су опрезни због потенцијалног уласка у рат с Русијом.

У складу са нацртом из 2022. пут Украјине према могућем чланству у Европској унији био би једноставнији, а Русија је тражила да се ограничи број украјинских оружаних снага, као и да се укину закони које Москва сматра да су дискриминаторни према русофоном становништву, преноси Ројтерс.

Србија Данас/Курир