Ова европска земља важи за најслабију карику у сукобу са Путином: "Потпуно су неспремни и провоцирајуће слаби"
Украјински председник Володимир Зеленски почетком децембра замало је доживео трагедију током ноћног слетања у Даблин.
Украјински председник Володимир Зеленски почетком децембра замало је доживео трагедију током ноћног слетања у Даблин. Његов авион слетео је неколико минута раније од планираног, а управо му је та ситна промена у распореду, према писању британског The Телеграпха, врло вероватно спасила живот.
Недуго након слетања, у ваздушном простору близу предвиђене руте авиона Зеленског уочено је чак пет војних дронова. Ирске власти касније су тврдиле да су дронови били усмерени на ометање, али безбедносни аналитичари упозоравају да је сценарио са кобним исходом био итекако могућ.
"Заиста, било је дронова. Нажалост, већ смо се навикли да живимо у таквим околностима", кратко је коментарисао Зеленски.
Инцидент је поново отворио питање ирске одбране и безбедности. Критичари упозоравају да је дугогодишња политика неутралности земљу претворила у "најслабију карику Европе". Ирски сенатор и бивши војни официр Том Клонан изјавио је за The Телеграпх да је Ирска "потпуно неспремна и провокативно слаба", без модерне опреме за надзор и без способности одговора на претње.
Посебну забринутост изазива чињеница да се кроз ирске воде или њихову непосредну близину протеже око три четвртине кључних трансатлантских подморских каблова, пресудних за глобални интернет и комуникације. Руски бродови и подморнице већ су у више наврата виђени у тим подручјима, а западни обавештајци упозоравају да Москва има технологију за њихово саботирање.
Упркос озбиљности ситуације, ирска влада након инцидента са Зеленским није одржала конференцију за медије нити најавила ревизију безбедносних процедура. Одговорност се пребацивала између полиције и војске, док цивилно ваздухопловство те ноћи уопште није било упозорено; ваздушни саобраћај одвијао се нормално, за разлику од Копенхагена и Осла, који у сличним ситуацијама одмах затварају аеродроме.
Ирска, која није чланица НАТО-а, за одбрану издваја тек 0,24 одсто БДП-а, најмање у Европи. Њена морнарица и ваздухопловство ослањају се на застарелу опрему, а у случају озбиљне претње земља се у великој мери ослања на помоћ Велике Британије. Британски борбени авиони већ су више пута пресретали руске бомбардере у ирском ваздушном простору.
Иако држава бележи вишемилијардне буџетске вишкове, политичка воља за јачање одбране и даље изостаје. Нови француски радар, вредан 500 милиона евра, најављен је тек за 2027. годину. Како закључују саговорници The Телеграпха, Ирска засад отворено признаје да нема способност да обезбеди сопствену безбедност, нити показује озбиљну намеру да то промени. Инцидент са Зеленским, упозоравају, могао би бити тек срећним случајем избегнута катастрофа.