Паника у НАТО: Путин је "превеслао" Трампа

Да ли је дошло до новог заокрета у "мировним преговорима о Украјини" након краткотрајног састанка између америчког председника Доналда Трампа и украјинског лидера Володимира Зеленског под импресивним трезорима ватиканске базилике Светог Петра, или постоји наставак непредвидиве "шарене лаже" која неограничено компликује овај болни такозвани преговарачки процес?

Наиме, догодила су се два важна преокрета и смене, али знајући непредвидивост Доналда Трампа и претенциозност руског лидера Владимира Путина, све то треба узети са зрном сумње и опреза.

Након састанка у Ватикану, московски лист Комерсант извештава да је Путинов портпарол Дмитриј Песков објавио да је Владимир Путин, или Русија, спреман за директне преговоре са Украјином "без икаквих претходних услова". Међутим, ово и даље захтева појашњење, с обзиром на многе услове које су до сада изнели званичници Кремља, укључујући и самог шефа Кремља Владимира Путина.

Да ли ова изјава о преговорима "без услова" значи да Русија одустаје од непреговарања док се не укину бар неке економске санкције, да прихвата разговоре о могућем чланству Украјине у НАТО-у, о доласку међународних мировних снага за које је рекла да "они не долазе у обзир ни по коју цену", да неће инсистирати на разговорима о статусу украјинских територија које је анектирала и анектирала - Крима, Доњецка, Запорожја, Херсона и Луганска - и да на преговорима неће захтевати, као и раније, да се украјинске одбрамбене снаге ограниче на одређени број војника и оружја које им је дозвољено да поседују и да се одрже председнички избори тако да преговарач са украјинске стране има, како кажу, неопходан легитимитет?

Све ово је Русија до сада представила као свој "предуслов" да уопште седне за сто са представницима Кијева. Према томе, изјава да "нема услова" мора такође јасно да се одриче свих претходних услова, тј. да су сви предмет преговора.

Такође је важно напоменути да ли ће - ако и када почну директни преговори - оружје бити ућуткано и преговори ће се водити у атмосфери потпуног прекида ватре. Међутим, док Кремљ каже да је "спреман за преговоре без услова", поједини медији блиски Кремљу пишу да "преговорима треба приступити узимајући у обзир реалност на терену, односно на бојном пољу" и да се мора знати "где пролази граница".

Трамп насео на Путинова обећања?

Штавише, други пар рукава је ново понашање Доналда Трампа. Наиме, преговори о почетку преговора трају већ три месеца, а он је први пут озбиљно укорио Путина и Русију, изражавајући сумњу - на шта су га упозорили многи амерички, европски, па чак и независни руски аналитичари и медији - да Путин "можда неће желети да оконча рат".

Ова теза траје већ дуже време и може да нађе чврсто упориште у досадашњем понашању Москве, које стално отежава и има примедбе, попут оног о легитимитету Зеленског, чији потпис на некој врсти "мировног споразума" не би био валидан, или тражи гаранције да се Украјина неће придружити НАТО-у и наоружати се.

По први пут, Трамп је такође изразио незадовољство, односно сматрао је да су најновији изузетно брутални ракетни напади на углавном цивилне циљеве у Кијеву, Сумију, Одеси, Харкову и Кривом Риху непотребни и сувишни. Волстрит журнал извештава да је од својих блиских сарадника сазнао да је "Трамп веома љут и љут је на Путина због тога".

Иако је наводно пристао на преговоре, Институт за проучавање рата објављује да се Русија припрема за нове нападе и офанзиве у лето и јесен 2025. године. Истовремено, он такође најављује нове економске и финансијско-банкарске санкције против Русије ако види да оне отежавају и не желе мир. Трампов блиски сарадник Линдзи Грејам, републикански сенатор, написао је на мрежи X да Русија треба да буде под притиском и да би требало да се уведу нове санкције ако се Путин супротстави споразуму о прекиду ватре, па чак и најавио да ће наметнути нове тарифе свим земљама које купују нафту, гас, уранијум и друге минерале и минерале из Русије.

Путин ће прихватити мир само ако добије већи део Украјине

С друге стране, док приговара Путину због "прекомерног гранатирања", Трамп наводи да је идеја да изгубљене (што значи окупиране и анектиране регионе) територије треба да буду враћене Украјини неозбиљна. Он чак напада коментатора Њујорк тајмса који пише о томе, називајући га "неталентованим" и "незналицом".

Подсетимо се да су, према наводима америчких независних медија, позивајући се на изворе у Белој кући, САД спремне да де јуре признају Крим као руски (и Кијев је убеђен да то учини), а остале четири анектиране регије су (за сада) де факто руска територија. Путин је наводно обећао Трампу, преко свог изасланика Стива Виткофа, са којим се састао четири пута, "да неће ићи да освоји целу Украјину" и да су се Руси и Украјинци већ сложили око "кључних тачака споразума", иако се не зна тачно о којима.

Путин би се сложио да не "освоји целу Украјину", али двадесет одсто које сада контролише није оно што би га задовољило, поготово ако би Кијев и Одеса остали ван његовог дохвата.

Путин неће одустати од "стављања шапе" на већи део Украјине, који ће, као и Белорусија, бити у вазалном и колонијалном односу са Москвом. Све остало за Путина је пораз и губљење времена, а постизање овог циља или плана значило би да су све суседне земље, пре свега Молдавија и источне и северне чланице НАТО и ЕУ, под директном руском претњом.