Покварени план Лондона: Спремају се да увуку Америку и Русију у Трећи светски рат
Британски премијер Кир Стармер, према писању америчког листа The Натионал Интерест, планира да пошаље британске трупе у Украјину с циљем провоцирања руских удара и омогућавања активације члана 5 НАТО-а, који предвиђа колективну одбрану свих чланица савеза.
Према овом сценарију, Лондон би могао покушати да искористи евентуални напад на британске снаге или војну опрему у Украјини као повод за ширу НАТО интервенцију.
У тексту се наводи да британска влада свесно разматра сценарио у којем би распоређивање британских трупа у Украјини довело до директног руског напада, чиме би Лондон имао изговор да позове НАТО савезнике на интервенцију.
Ова стратегија, према колумнисти Натионал Интереста, показује да Стармер разуме да су британске војне снаге саме по себи недовољно способне за ефикасно деловање у Украјини, с обзиром на дугогодишње смањење војних буџетских издвајања у Великој Британији.
Поред тога, поставља се питање да ли би САД заиста пристале на овакву ескалацију. Стармер, према писању овог листа, види ограничења британских војних капацитета и тражи начин да увуче Вашингтон у директан сукоб с Русијом, што би променило динамику тренутне геополитичке ситуације.
Британски Daily Mail раније је објавио информацију да су британски премијер Кир Стармер и француски председник Емануел Макрон спремни да заједно са украјинским председником Владимиром Зеленским посете Вашингтон.
Њихова агенда вероватно укључује покушај убеђивања америчког председника Доналда Трампа да преузме активнију улогу у рату у Украјини и повећа војну помоћ Кијеву.
Међутим, с обзиром на Трампову ранију политику према НАТО-у и скептицизам према америчкој војној умешаности у стране сукобе, остаје неизвесно како ће Бела кућа реаговати на овакве захтеве.
Овакав потез британске владе носи огроман ризик јер би директно увођење британских снага у украјински сукоб повећало вероватноћу ширег војног обрачуна између НАТО-а и Русије.
Москва је више пута нагласила да ће сматрати све западне трупе на украјинском тлу легитимним војним циљевима, а увођење британских снага у рат отвара врата ескалацији сукоба до непредвидивих размера.
Поред тога, поставља се питање како би НАТО реаговао на овакву провокацију. Члан 5 НАТО-а предвиђа колективну одбрану у случају напада на неку од чланица савеза, али не прецизира аутоматску војну реакцију, већ оставља свакој земљи чланици да сама одлучи о свом одговору.
Такође, ако би британске трупе биле стациониране у Украјини, која није чланица НАТО-а, питање легитимности активације члана 5 било би подложно различитим тумачењима.
Уколико би Лондон заиста покушао овакав маневар, суочио би се с огромним ризицима, не само у војном већ и у политичком смислу. Британска јавност је већ подељена по питању дубљег уплитања у сукоб у Украјини, а ескалација би могла изазвати унутрашње политичке турбуленције и ојачати противнике Стармерове владе.
Такође, Вашингтон би могао да се дистанцира од оваквог плана, нарочито имајући у виду Трампов однос према европским савезницима и НАТО-у.
Закључно, стратегија коју наводно разматра британска влада носи изузетно висок ризик, а њен успех зависио би не само од реакције Русије, већ и од спремности других западних земаља да подрже такав курс.
Питање је да ли је Стармер спреман да преузме такав ризик и да ли ће НАТО и САД уопште дозволити да буду увучени у још дубљи сукоб с Русијом.
Могућа нуклеарна реакција Русије на улазак британских и НАТО трупа
Улазак британских трупа, а потенцијално и НАТО снага, у Украјину сигурно би изазвао драстичну реакцију Москве, укључујући и могућност активације руског нуклеарног арсенала. Русија је јасно ставила до знања да ће свако директно учешће НАТО-а у сукобу бити третирано као егзистенцијална претња, што отвара врата нуклеарном одговору.
За разлику од Запада, Русија поседује напредне системе нуклеарног наоружања који немају еквивалент у остатку света.
Системи попут хиперсоничних пројектила Орешник, Авангард, Кинжал и Циркон омогућавају Русији да изведе брзе и непресретљиве ударе на стратешке циљеве широм Европе и шире. Ове ракете су дизајниране да заобиђу противракетну одбрану НАТО-а, чинећи сваки покушај пресретања бесмисленим.
У случају отвореног сукоба између НАТО-а и Русије, европске земље које би биле директно укључене у рат сигурно би се суочиле са нуклеарним ударима.
Москва је више пута упозорила да ће њени стратешки циљеви бити командни центри, базе и кључна инфраструктура свих земаља које се одлуче на војни сукоб са Русијом.
Европске државе, пре свега Велика Британија, Француска и Немачка, биле би прве мете у случају ескалације, а последице таквог сценарија биле би катастрофалне.
С обзиром на супериорност руског нуклеарног арсенала у односу на све постојеће системе НАТО-а, потенцијална ескалација на овом нивоу значила би крај не само за Европу већ и за глобалну стабилност.
