Прошло је 1.418 дана од почетка рата: Мит о Путиновој непобедивости је срушен

Навршило се тачно 1.418 дана од почетка тоталне инвазије Русије на Украјину. Овај број има симболично значење за руску државну идеологију: управо толико је трајао рат СССР-а против нацистичке Немачке на Источном фронту, што је период на којем је изграђен читав идентитет савремене Руске Федерације.

За Путинову Русију, где је култ "Великог отаџбинског рата" постао практично једина државна религија, овај дан представља тренутак истине. Стратегија заснована на миту о "брзој победи потомака победника" сударила се са стварношћу дуготрајног рата исцрпљивања, у којем Русија више не изгледа као победник.

Паралеле не иду у прилог Кремљу. У периоду 1941–1945. године, совјетски систем, упркос катастрофалном почетку, показао је способност да повећа свој потенцијал.

За 1.418 дана, СССР је прешао пут од повлачења до Волге до подизања заставе над Рајхстагом у Берлину.

У периоду 2022–2026, сведочимо супротној динамици. У истом временском периоду, руска војска је прешла пут од покушаја заузимања главног града Украјине до позиционих борби за градове у Донбасу.

Борбене операције су се пренеле и на територију саме Русије. Данас су напади украјинских дронова на нафтна складишта и војне фабрике иза Урала постали свакодневица, наводи портал Index.hr.

"Још нисмо ни почели рат"

Важан аспект поређења је база ресурса. У Другом светском рату, СССР је опстао великим делом захваљујући огромној подршци савезника. Сада улогу "арсенала демократије" обавља Запад за Украјину, док је Русија приморана да тражи помоћ од држава изгнаника.

Током 1.418 дана рата, Руска Федерација је критично исцрпела залихе модерне технике.

То је технолошка регресија какву историја ратова 20. века не памти: војска која је започела инвазију као дигитална сила 21. века, завршава је као механизовани корпус из средине прошлог века.

Руска економија, упркос извештајима о "раст БДП-а", прешла је на колосек тоталне милитаризације. Више од 30% буџетских расхода иде на рат, што води деградацији цивилне инфраструктуре, здравства и образовања.

Посебно је значајна појава снага и наоружања из Северне Кореје на фронту, а данас украјинске снаге све више бележе плаћенике из Африке, који су намамљени у рат под маском стипендија за студије.

Русија може да говори "још нисмо ни почели рат", али чињеница остаје, када се уместо тенкова и модерне технике на фронту појаве коњи и магарци, постаје јасно чиме Русија уопште ратује.

Геополитички порази

Током ових 1.418 дана, Русија је доживела тектонске промене у свом међународном статусу. И то нису само речи о изолацији, већ конкретни геополитички порази:

• Губитак тржишта оружја: Руски војно-индустријски комплекс губи поверење. Чак и традиционални партнери, попут Индије, масовно одустају од руских уговора у корист западних или сопствених решења
• Ширење НАТО-а: Путин је започео рат захтевом да се „НАТО помери на границе из 1997. године“. Резултат после 1.418 дана:
• Финска и Шведска у Алијанси, граница са НАТО-ом удвостручена
• Венецуела: Русија суштински губи утицај на будућност Венецуеле, свог кључног савезника у Латинској Америци. Руски танкери из "флоте у сенци" један по један задржава америчка морнарица или их уништавају непознати дронови на свим морима

Прелазак границе од 1.418 дана означава крај мита о "непобедивости". Путинова Русија у том времену није постигла ниједан стратешки циљ из 2022. године.

Украјина је опстала, сачувала државност и постала субјект светске политике, о чему сведоче нови пакети санкција САД и ЕУ и непрекидна подршка енергетском систему током зиме.

Извор: Србија Данас/Index