ЗАЛИХЕ НЕСТАЛЕ
Путин је потрошио залихе најмоћнијег оружја? Русији наводно остала само једна ракета Орешник
Приликом убрзане производње ради испуњавања Путинових захтева, заобиђени су стандардни протоколи контроле квалитета. Проблеми са совјетским авионским жироскопом ГУ-503 значајно су смањили прецизност Орешника, што може довести до великих одступања од циља.
Русија је скоро исцрпела своје залихе ракета Орешник - Кремљ наводно има само једну оперативну балистичку ракету средњег домета (ИРБМ) "Орешник" у свом арсеналу, али ће вероватно настојати да произведе још, према најновијем извештају вашингтонског тинк-тенка Института за проучавање рата (ISW).
Према писању ISW-a , украјинска приватна компанија за прикупљање и анализу обавештајних података Dallas Analytics известила је у уторак да је руски лидер Владимир Путин издао директиву да се убрза производња четири додатне ракете "Орешник" након првог напада ракете - која може да носи шест конвенционалних или нуклеарних бојевих глава – на град Дњепар у новембру 2024. године.
Далас Аналитика додаје да је Русија од тада испалила три од четири преостала Орешника 2026. године – један у Лавовској области у ноћи између 8. и 9. јануара и два у Билој Цркви у Кијевској области – и пријављен је неуспели напад у којем се "Орешник" срушио у окупираном делу Доњецке области у ноћи између 23. и 24. маја, што би Русији оставило један оперативни "Орешник" из првобитног уговора.
Путинови рокови испред протокола о квалитету
Руски извор, за кога се наводи да је из руског Министарства одбране, наводно је рекао за Далас Аналитикс да су производни погони Орешника заобишли протоколе за контролу квалитета како би испунили Путинове рокове.
Далас Аналитика је наводно добила осетљиву руску документацију о набавци из марта 2025. године, која указује на то да је техничка слабост у совјетском авионском жироскопу ГУ-503 угрозила прецизне могућности вођења ракете "Орешник", што је потенцијално могло довести до скретања ракете десетинама километара од предвиђеног циља.
Према документима, проблеми са овом компонентом могли су негативно утицати на навигационе способности ракете, потенцијално узрокујући одступања од десетина километара од предвиђеног циља, како је известио украјински медиј Унитед24.
Институт за проучавање рата је раније објавио да би претње новим нападима на "Орешник" могле бити део кампање информативног притиска Кремља.
Почетком јуна, Путин је изјавио да је Москва користила овај ракетни систем у нападима у близини Кијева и у делу Доњецке области који је под руском окупацијом, рекавши да су напади изведени "у сврху тестирања".
Путин је тврдио да "Орешник" није коришћен у стварним борбеним операцијама против украјинских циљева. Према његовим речима, како нас подсећа Унитед24, локације удара су изабране како би руске снаге могле да процене перформансе ракете и утицај њених бојевих глава.
"Тест" напади
- Ударили смо тамо где је било згодно да се посматрају резултати. То се односи на Белу Цркву, а још више на територију ДНР [самопроглашене сепаратистичке проруске Доњецке Народне Републике] унутар главне утврђене зоне. Касније су наши дронови улетели у објекат који је погођен и ми смо једноставно испитали како су бојеве главе распоређене и све смо израчунали до милиметра - рекао је Путин.
"Орешник" је балистичка ракета средњег домета способна да носи нуклеарно оружје која путује кроз стратосферу, што изузетно отежава пресретање. Може да носи до шест бојевих глава које се одвајају у лету и намењене су за погађање различитих циљева, иако нису појединачно наведене након одвајања од лансирног возила.
Генерално се процењује да је систем изведен из ракете РС-26 "Рубеж" и да укључује технологије из совјетског доба развијене у Дњепру, што доводи до неизвесности у погледу његове тачне класификације. За разлику од оригиналне конфигурације ракете РС-26, верује се да Орешник користи двостепени, а не тростепени дизајн.