Путин под опсадом - Кремљ као тврђава: Елита наводно окреће леђа Владимиру - страх од атентата и државног удара потреса врх Русије

Кремљ се претвара у тврђаву, а атмосфера око Владимира Путина постаје све напетија из дана у дан. Ограничена путовања, строга контрола сарадника и растуће страховање од атентата указују на то да се руски лидер припрема на паклени сценарио.

- У руским безбедносним службама влада немир. Сада није реч само о пребацивању кривице за војне неуспехе у Украјини, већ и о безбедности генерала, државних званичника и, наравно, самог Путина - каже Улрих Шмид, стручњак за Русију са Универзитета у Сент Галену.

Дигитална изолација и гвоздена дисциплина унутар зидина

Иза кулиса власти расте напетост каква није виђена годинама. Унутрашњи сукоби, страх од напада и сенка издаје довели су до тога да је и најближе окружење Путина под строгим надзором. Стручњаци сматрају да наредни дани могу бити кључни за стабилност целог система.

Путин је одувек био под снажном заштитом, али сада Кремљ додатно појачава мере безбедности. У домовима његових најближих сарадника постављени су надзорни системи. Поуздане особе користе искључиво мобилне телефоне без приступа интернету. Осталим члановима особља, попут телохранитеља, кувара и фотографа, забрањено је коришћење јавног превоза. Свака особа која посећује Кремљ мора проћи две ригорозне безбедносне провере.

Страх од државног удара и сенка Сергеја Шојгуа

Путин је драстично смањио своја путовања. Отказане су посете његовим резиденцијама и војним објектима. Према извештајима CNN-а и Фајненшл Тајмса, који се позивају на обавештајне изворе, у Кремљу се осећа претња државног удара. Мере усмерене против његовог штаба имају два циља:

Безбедносне мере пооштрене су након што је генерал-потпуковник Фанил Сарваров (56) погинуо у децембру 2025. у бомбашком нападу на аутомобил. Успешни атентати на високе војне званичнике, укључујући и овај у самом срцу Москве, изазвали су панику у Кремљу.

Путин је под притиском. Нема војне успехе на украјинском фронту, нити може гарантовати безбедност у земљи. Његов бивши министар одбране, Сергеј Шојгу (70), сада деградиран на место секретара Савета безбедности, пре две недеље упозорио је да ниједан регион Русије није сигуран од украјинских напада.

CNN и Фајненшл Тајмс наводе да Шојгу можда планира државни удар. Међутим, Улрих Шмид је скептичан и сматра да је "ветеран руске владе" мало вероватан кандидат за вођу револуције.

- Чак и као министар одбране, имао је мало подршке у војсци, што је кључни услов за вођу побуне против Путина - објашњава Шмид.

Тихи отпор технократа и саучесништво елите

Ипак, у Кремљу постоји отпор према Путину.

- У руским безбедносним службама влада немир. Сада није реч само о пребацивању кривице за војне неуспехе у Украјини, већ и о безбедности генерала, државних званичника и самог Путина - понавља Шмид.

Кључне личности желе брзо окончање рата. Међу њима су премијер Михаил Мишустин (60), потпредседник владе и министар трговине Денис Мантуров (57) и председница Централне банке Елвира Набиулина (62). Међутим, према Шмиду, њихов утицај је ограничен.

- До сада су привлачили пажњу само тиме што нису желели да је привлаче - казао је Шмид.

Поред тога, они су четири године ћутке прихватали рат, чиме су постали саучесници Путина. Унутрашња побуна или државни удар против Путина стога не делују неизбежно.

Парада за Дан победе: Критична тачка и претња из ваздуха

Могућ је, међутим, атентат, нарочито на Дан победе, 9. маја, у суботу. Шмид истиче.

- Путин мора јавно да се појави на Паради победе. То га, наравно, чини метом потенцијалних украјинских дронова или ракетних напада.

Да Украјинци могу више пута да пробију руску противваздушну одбрану доказано је у понедељак увече, када су дроном напали солитер у центру Москве. Нико није повређен, али успешан напад на само седам километара од Кремља потврђује оправданост Путинових страхова.