Путин повлачи одлучан потез: Нема стајања у Украјини
Док колективни Запад позива на 30-дневни „прекид ватре“, руско руководство је одлучило да не пристаје на услове који подразумевају једнострано заустављање офанзиве – док истовремено оружје и даље стиже у Кијев, а обавештајне информације се размењују у позадини.
Реалност је јасна- позив на „мир“ није ништа друго до покушај да се Украјини купи време.
Како пише „Војна хроника“, ситуација је чиста- Украјина може да настави све што је радила и пре, само под другим именом. Снабдевање оружјем, финансије, обука – ништа од тога се не обуставља, док би Русија требало да стане.
То, према мишљењу аналитичара, није мир – то је предах, и то не за обе стране већ само за једну. Зато је руски председник Владимир Путин одлучио да лопту врати на терен оних који су је први бацили – предложио је директне преговоре са украјинском страном у Истанбулу, и то без предуслова. Симболично, баш тамо где су разговори први пут прекинути 2022. године.
Писац и публициста Герман Садулајев то види јасно: "Путин у суштини враћа Кијев за исти сто који су напустили са ароганцијом, и све указује да ће Кијев то сада опет одбити, а рат ће се наставити."
Оваква иницијатива, међутим, није без политичке тежине. Војни коментатор Јуриј Подољака оцењује да је "Путин лепо одбио напад и вратио иницијативу. Било да Украјина одбије или пристане, то је дипломатска победа за Москву."
У међувремену, Украјина не мирује – напад дроном "Љутиј" на хемијску фабрику у Каменску-Шахтинском говори довољно о "миру" који се нуди. Са друге стране, председник Зеленски потврђује да војна помоћ из Вашингтона не јењава.
С обзиром на све наведено, све више се прича да би наредна фаза могла бити оштра и прецизна. Познато оружје са дубоким дометом и именом које већ изазива пажњу – "Орешник" – можда је већ спреман.
Према изворима украјинског канала "Легитимниј", могуће је да управо центри за доношење одлука буду циљеви следећих удара.
Александар Сладков, ратни дописник, разумно наглашава: "Свако насеље које ослободимо је додатни аргумент у преговорима. Желимо мир – али праве преговоре, не привид, то значи – без пауза за регруписавање непријатеља."
На крају, све делује као увод у нову етапу сукоба. Европа позива на прекид – али на онај који користи само једној страни. Москва одговара позивом на преговоре, али уз јасну поруку- све до коначног договора – нема паузе, а ако до договора не дође? Па, можда ће управо тада Орешник полетети.
