ТАЈНА ИСПОД ЛЕДА
Путинова "Звер" се враћа: Домет до целе планете за 30 минута - Нуклеарна подморница поново у мисији
“Карелија” је положена 1987. и има посебан симболички значај за руског председника. Снимак који је ове недеље објавила прес-служба Северне флоте – а државни медији нашироко пренели - приказује посаду како се припрема за нову патролу одвраћања.
Нуклеарна подморница у којој је Владимир Путин 2000. године провео ноћ у Баренцовом мору на дубини од 50 метара, модернизована је и сада се припрема за патролне мисије одвраћања. Очекује се да ће остати у служби до 2038.
У фебруару је истекао Нови СТАРТ, споразум о смањењу стратешког наоружања, што је означило крај формалних ограничења на стратешко нуклеарно оружје у поседу Русије и САД.
Ако се Москва одлучи да прошири своје поморске нуклеарне снаге, “Карелија” – подморница на нуклеарни погон и способна да носи 64 нуклеарних бојевих глава распоређених у својих 16 пројектила “синева” – могла би да постане прва додатна платформа распоређена у саставу Северне флоте, без замене постојећег пловила, пише “Баренц обсервер”.
У пракси би то значило више балистичких ракета - и више нуклеарних бојевих глава - у стању приправности у Баренцовом мору и ширем Арктику.
Како је Путин провео ноћ на "Карелији"
“Карелија” је положена 1987. и има посебан симболички значај за руског председника.
Не само што је међу последњим подморницама са балистичким ракетама изграђеним у Совјетском Савезу - чији је распад Путин касније назвао “највећом геополитичком катастрофом 20. века” - већ је била и део његовог првог званичног путовања након изборне победе у марту 2000. Путин је провео ноћ на “Карелији” 5/6. април те године, док је подморница била у Баренцовом мору. Током посете посматрао је вежбу Северне флоте, која је укључивала лансирање балистичког пројектила са подморнице класе “делта ИИИ”, “Борисоглебск”.
Две деценије касније, 19. фебруара 2022, Путин је поново ставио “Карелију” у центар стратешке нуклеарне вежбе познате као “Гром”. Тада је са подморнице из дубина Баренцовог мора лансирана балистичка ракета “синева”:
Вежба је имала за циљ да покаже руске нуклеарне способности у тренутку појачаних геополитичких тензија. Пет дана касније, Путин је покренуо инвазију на Украјину. Кад је постало јасно да Кијев неће “пасти за три дана”, руске стратешке нуклеарне снаге стављене су “у посебан режим борбене дужности”.
Спремна за патроле
Последњих година, “Карелија” је прошла кроз модернизацију у бродоградилишту “Зведочка” у Северодвинску. Радови су обухватили допуну горива за два нуклеарна реактора, обнову лансирних силоса за ракете и низ техничких унапређења, наводи “Баренц обсервер”.
Снимак који је ове недеље објавила прес-служба Северне флоте – а државни медији нашироко пренели - приказује посаду како се припрема за нову патролу одвраћања:
Порука је јасна:
“Карелија” носи 16 балистичких ракета “синева”, свака са дометом до 11.500 километара - што значи да циљеви широм северне хемисфере могу да буду погођени за око 30 минута;
Свака од ракета “синева” може да буде бити опремљена са по четири нуклеарне бојеве главе - што значи да подморница укупно може да носи 64 нуклеарне бојеве главе.
Са најновијом модернизацијом, “Карелија” ће остати у служби до 2038. Ако се то оствари, тада ће имати 49 година и постати једна од најстаријих нуклеарних подморница у историји подводног ратовања.
Више нуклеарног оружја на Арктику
Према Годишњој процени претњи за 2026. америчке обавештајне заједнице, објављеној ове недеље, на Кољском полуострву – једном од највећих у Европи које се граничи са Баренцовим и Белим морем – налази се “око 2/3 руских способности за узвратни нуклеарни удар:
- Свих седам подморница са балистичким ракетама Северне флоте базирано је у Гаџијеву, северно од Мурманска и око 100 км од норвешке границе.
- Додатна инфраструктура за управљање пројектилима налази се у заливу Околњаја, близу Североморска.
- На полуострву се налазе и складишта морнаричког нуклеарног оружја, као и једно од централних складишта бојевих глава у Русији.
Без важећег споразума Нови СТАРТ, више нема правно обавезујућих ограничења на укупан број распоређених нуклеарних бојевих глава што, како наводи “Баренц обсервер”, изазива забринутост да би Русија могла да повећа број оружја за снаге распоређене на Кољском полуострву.